о молитви

Једном су у кући богатих људи укућани престали да се моле пре ручка. У госте им је дошао свештеник. За госта су поставили врло раскошан сто, изнели су најбоља јела и пића. Породица је села за сто. Сви су гледали свештеника и мислили да ће се сад помолити пред ручак.“ Али свештеник је рекао: „Отац породице треба да се моли за столом, јер он је први молитвеник у кући.“ Наступила је непријатна тишина, зато што се у тој породици одавно нико није молио. Отац се накашљао и рекао је: „Знате, не молимо се пред ручак зато што се у овој молитви понавља једно исто. Молитва по навици је празно прбљање и узалудно трошење времена. То што из дана у дан, из године у годину понављамо једно исто и то такође не доноси никакву корист. Зато се више не молимо.“ Свештеник га је зачуђено погледао, али је седмогодишња девојчица упитала: „Тата, значи ли то да ја од сад могу да не долазим код тебе ујутру и да ти не говорим „добро јутро“?

преузето са Православље Живот Вечни

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s