Родитељски гнев

Ево једне дивне поуке примерене почетку школске године:

„Драги родитељи,

Имајте увек на уму да је најважније да духовно не изгубите своју децу, јер последице могу бити веома болне.
У породици мора да постоји разумна дисциплина, која се преплиће са атмосфером узајамне љубави. Није узалуд апостол Павле саветовао родитељима да НЕ РАЗДРАЖУЈУ своју децу (ЕФЕС, 6:4). Једнако је важно и да се родитељи не срде на своју децу и да не падају у раздражљивост. Раздражљивост је поуздан показатељ слабљења љубави, а у њеној основи су егоизам и лако падање у гнев. Раздражљив човек не мисли о ближњем и не саосећа са њиме, већ је усредсређен само на себе и своје потребе. Родитељи се најчешће љуте и вичу на своју децу онда када им деца у нечему сметају, када се одвајају од неког посла или неке занимљиве активности, онда када од њих траже неки напор или жртву.
Раздражљивост родитеља, осим што представља грех против љубави, крајње неповољно делује на ПСИХУ ДЕТЕТА. Казна изречена у љутњи и гневу, па чак и ако је заслужена, губи знатан део своје снаге и код деце изазива узвратну раздражљивост и љутиту реакцију.
Драги родитељи, размислите о овоме и покушајте да потиснете свој гнев. Нека Вам увек буде на памети савет апостола Павла да НЕ РАЗДРАЖУЈЕТЕ СВОЈУ ДЕЦУ, јер она имају само Вас и Ви сте сав њихов свет док су мали. Настојте да онда тај њијхов свет буде најлепши и најрадоснији. Послушајте, није тешко! Видећете како ћете се боље осећати када савладате гнев у себи, јер тај гнев штети и вашем духовном и стању и здрављу уопште. Да је здраво викати онда би сви викали, зар не?
Зато, пре него што планете избројте до 10 у себи. Помаже сигурно!“

преко Родитељски гнев