Како Свети Владика Николај каже, нема случајности, јер ко „вјерује у случајности у Бога не вјерује“.
Човјек из њене породице и његова жена нису могли имати дјецу. Живе у Швицарској и како је био вриједан и одан радник код неког швајцарца, који није имао никога на свијету, швајцарац му препише све своје и он малтене преко ноћи постане богат човјек.
Међутим у животу му се узнедало.
Жена је имала неколико спонтаних побачаја и ниједну трудноћу није успјела пренијети преко пар мјесеци.
Жена психички то није могла поднијети и имала је потпуни лом живаца и на крају оде у једну психијатријску установу.
Он сломљен, дође кући, у Босну на одмор и у новинама прочита за једну породицу из околине Бањалуке који имају много дјеце и никакаве услове за живот.
Помисли: Какав је ово живот, ја имам све и немам ништа, а они имају дјецу и само бриге и проблеме.
И спакује се , накупује пун ауто свачега и одвезе тој породици.
Када је дошао код њих, каже им, да од тог дана, он ће водити бригу о њима. Да што год им треба само од њега траже.
И врати се у Швицарску, гдје га дочека здрава жена.
Она убрзо затрудни опет, мада је било упитно да ли ће се то више икада десити и он јој исприча шта је урадио.
Она га замоли да оставе све своје обавезе и опет оду тој породици. И они опет оду и свашта однесу.
И жена роди здраву дјевојчицу, а недуго потом роди и здравог дјечака.
И дан данас они се брину о тој породици и само у томе виде да су некако од Бога измолили своју властиту породицу.
На неки начин, они су захвални тој породици, на својој.
Многи данас вјерују у Бога, а заборављају на милост, заборављају на болесне и на изнемогле. Има оних који за Бога не знају, али им срце са Богом пребива.
Слава Богу на овима људима са милостивим срцем!