Са небеса песма, ево

Са Небеса песма, ево,
донео је Гаврил бео,
с братом својим Михаилом,
и са белим Рафаилом,

Јер нам треба снага већа,
Души хране, а не цвећа.
Цвеће само мирис даје,
Мајка хране донела је,

Да јој деца не сустану,
већ да журе сву у славу.
хајте, хајте! Гаврил поји,
Јегудило све вас броји,

Јер званица доста нема,
Да ко од вас не задрема.
На молитву жур’те боље,
на прагу су већ невоље.

Моћном Оцу додијало,
све га псује, старо, мало.
А ви нисте на том већу,
оставити ја вас нећу,

Докле год је чиста вера,
И љубите Спаситеља.
Хајде брже, Ти, Урило,
моли за њих, брате мио.

Видим да их вера краси,
Да се жижак не угаси.
Па да такви останете,
безазлени као дете.

Ала сте нам мили здраво,
Варахило с’ радовао,
кад смо пошли са висине,
и дон’о нам он хаљине.

Па ко год је овде клек’о,
за сваког се моли јако.
за дом овај понајвише,
јер из њега кад мирише.

Јеремило молбе броји,
пред Господом својим стоји.
Треба молба да је јача;
слуга Божији носи мача,

Реч Божија, њом се брани;
супрот стан’те ви сатани.
он побећи од вас мора;
Гаврил иде сад из тора.

Да и друге обиђемо,
Свих нас седам да сиђемо,
Јер је свуда јака суша,
Ожеднела свака душа.

Мир вам Божији остављамо;
Свет си, Боже, већ певамо.

Амин +

преко Богомољци зашто не појите, Слуге Божје кога се бојите?


Ево Господа с’ Војскама иде
душмани наши нек’ се застиде!
Нек’ се застиде, нек’ се покају
гле Војске Неба како блистају!
Како блистају, како се оре
слежу с’ пред њима високе горе.
Високе горе и горди цари
гле иде Господ да се зацари.
Серафими напред па Херувими
сва земља гори сав свет се дими!
Сав свет се дими тешко се дише,
радост и ужас ко да опише?!
Ко да опише чудо чудеса
кад земљу грешну стегну Небеса!?
Стегну Небеса својом близином,
тад земља плоду слична је гњилом!
Војске за Војском из Неба ничу,
Ангели трубе, праведни кличу!
Праведни кличу: „Ево Господа!“,
нека ишчезну земља и вода!
Земља и вода нашто нам’ више?
Гле сад се збива што Писмо пише!
Што Писмо пише све се догађа,
НОВО се Небо и Земља рађа!
Ево Господа, устајте људи,
ево Га иде свету да суди!
Свету да суди, стадо да лучи,
од стопа свемир тутњи и хучи!
Тутњи и хучи земља и небо
шта ће нам сада злато и сребро?
Злато и сребро нека почине,
а Ти нам блистај Божији Сине!!!

преко Хаџи Мирослав Томић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s