Између себичности и љубави (о васпитавању деце)

Један монах код кога сам се ја исповедао, Бог да му душу прости, диван човек је био, говорио је: „Никада нисам отишао љут из манастира и вратио се љут у манастир.“ Све мораш да оставиш и нормалан да изађеш из куће, а то није лако, поготову ако су оба родитеља запослена, па иду из куће, ипак молитвом је све могуће. Зато је заједничка молитва родитеља и деце кључ и темељ на коме се све гради. Нека дечица имају своје мало молитвено правило, али нека се понекад моле и с родитељима. Али не на силу, него када они желе да се укључе у молитву. Треба да се осећа заједничка молитва, да деца знају да имају заједничког Оца, као што ја и моја деца имамо заједничког Оца на небесима. Да с тим Оцем разговарамо и да том Оцу преносимо своје молитве, своје бриге и да су та молитва и та брига у ствари оно што заједнички гради породицу.

преко Porodica – krst i snaga Pravoslavlja (Stefan Rajčić)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s