Син: Често бих, оче, ја у храм доша, Љубав ме гони, радо бих поша, Ал’ не да посо, занат и друго, Препрека стоји у сваки уго! Друштво ми вели: данас је одмор, Можда ће бити састанак и збор, Биће још свеца, Боже опрости, Нећеш у раку сад сложит кости?’

Живео једном један човек и упитао је неком приликом старца да ли Бог дарује опроштај грешницима. Старац је одговорио: – Реци ми, ако одједном посечеш руку или сломиш ногу да ли ћеш одсећи свој повређени уд и хоћеш ли га избацити зато што ти није потребан? Човек је почео да негодује: – Па наравно да…

Не пожели ове уздахе да чујеш, кад из очних дупљи сузе ми потеку. Плод утробе, мајко, своје кад затрујеш, мртвим те рукама обгрлим далеку. Могао сам бити Човек да ме славе, убила ми клицу, опростила душа. Усиљеном смрћу чедо обезглаве, док у крви твојој лик ми се пенуша.

Originally posted on Православље Живот Вечни:
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ Добро од зла може се оделити и мора се делити. Но, да ли се може делити добро од добра? Не може. Никако не може. Нити се може зло од зла, ни добро од добра делити. Где је једно зло, ту су…

Однос деце према родитељима правилан је, када деца гледају на своје родитеље као на родитеље у Господу. Али и родитељи да гледају на сву децу као на децу у Господу. И родитељи и деца само су у Господу оно што треба да буду. То значи: Господ им одређује смисао и циљ живота, и уређује све…

Побуђен сажаљењем према нашим душама Господ наш у Јеванђељу каже: „Тешко вама кад стану сви добро говорити о вама, а славу која је од једнога Бога не тражите“. И тако, трудимо се да се до саме смрти противимо таштини и одсецамо њене љуте изданке, како не бисмо били доведени до смрти. Бежи од пролазности овога…