„Дом Божји“ – Св. Симеон Дајбабски

Син:

Често бих, оче, ја у храм доша,
Љубав ме гони, радо бих поша,
Ал’ не да посо, занат и друго,
Препрека стоји у сваки уго!
Друштво ми вели: данас је одмор,
Можда ће бити састанак и збор,
Биће још свеца, Боже опрости,
Нећеш у раку сад сложит кости?’

Отац:

Не слушај, сине, несретне зборе,
У цркву нек си од саме зоре.
Свакојег свеца, недјеље сваке
Понеси штогод у своје шаке:
Свијећу танку, слијепцу новац,
Милостив биће и теби Творац.
Остави данак недељни за то,
То ти је боље но жуто злато!
Почини свецем, Богу се моли,
Искажи Богу све што те боли,
Захвали њему за своју срећу,
Моли се б’једу да не да већу!
Зар је то души невоља, труд,
Те с тога веле, да си ти луд?
У цркву небо ти видиш овђе,
Велики празник кад оно дође,
Иконе, св’јеће, мирис тамјана
То није, знади, проста механа!
Молитвом дух се Вишњему диже,
Анђелском друштву ти стојиш ближе.
Похитај, сине, ти у дом Божји
Да ти се срећа свака умножи!

Св. Симеон Дајбабски
преко Porodica – krst i snaga Pravoslavlja (Stefan Rajčić)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s