Не пожели ове уздахе да чујеш, кад из очних дупљи сузе ми потеку. Плод утробе, мајко, своје кад затрујеш, мртвим те рукама обгрлим далеку. Могао сам бити Човек да ме славе, убила ми клицу, опростила душа. Усиљеном смрћу чедо обезглаве, док у крви твојој лик ми се пенуша.

Originally posted on Православље Живот Вечни:
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ Добро од зла може се оделити и мора се делити. Но, да ли се може делити добро од добра? Не може. Никако не може. Нити се може зло од зла, ни добро од добра делити. Где је једно зло, ту су…