КУЋА БРАЋЕ КОЈА СЕ НЕ ДЕЛЕ
(Где влада слога ту станује Бог. Д. Недељковић)
Сва моја лутања по свету
беху потрага за смислом.
Падах као рањена
птица у лету,
устајах још више обезнањена.
Трагах, вазда посрћући,
а одговор нађох у кући
пријатеља мог:
Тамо где влада љубав
ту станује Бог!
Мој пријатељ живи у кући
Браће која се не деле,
на тромеђи поштовања
слоге и љубави,
а кућа, толика је она
да би стала цела васиона!
Плави свод јој је кров,
а темељ од традиције
а сасвим нов,
зидови су од добрих жеља,
песме и весеља.
Када путник с неке стране
бане међу укућане
кућа се обрадује и стане расти
да дочек дигне до почасти!
Оџаком кроз небеса мине
као да за госта бере звезде,
и од радости као дукат сине.
Браћа на трпезу изнесу љубав
пре соли и хлеба,
ђаконија разних,
што треба и не треба,
и све од самог љубља:
богољубља, частољубља,
радољубља, човекољубља…
А трпеза, већа од пољане,
брод би цели могао да стане!
И сви намерници што бану
стану у кућу Браће која се не деле.
Сви се напију, наједу, провеселе
и добију браћу,
и они постану браћа
браћи која се не деле.
Сва моја потрага за смислом,
сва моја лутања и питања
добише одговор
у кући брата мог:
Тамо где влада слога,
ту станује Бог!