„Недеља православља“ – свети Игњатије Брјанчанинов

Љубљена браћо! Сасвим је природно да на Недељу Православља нашу беседу започнемо питањем: шта је Православље?

Православље јесте истинско Богопознање и Богопоштовање; Православље јесте поклоњење Богу Духом и Истином; Православље јесте прослављање Бога истинским познањем Њега и поклоњењем Њему; Православље јесте прослављање Богом човека, истинског служитеља Божијег, даровањем њему благодати Свесветог Духа. Дух јесте слава хришћана. (Јован 7:39). Где нема Духа, тамо нема Православља.
Нема Православља у учењима у имовањима људским; у њима господари лажно названи разум – плод пада. Православље је учење Светога Духа, даровано људима од Бога на спасење. Где нема Православља, тамо нема спасења.
„Ко хоће да се спаси, тај пре свега мора да сачува Саборну Веру, коју ако не сачува у потпуности и непорочности, тај несумњиво гине заувек,“ (Символ Светог Атанасија Великог, патријарха Александријског).
Драгоцена је ризница учење Светог Духа! Оно је предано у Светом Писму и у Светом Предању Православне Цркве. Драгоцена је ризница учење Духа Светога! У њему је залог нашег спасења! Драгоцено је, ничим замењиво, ни са чим сравњено, за свакога од нас, блажено учешће у вечности; толико је драгоцено, толико је изнад сваке цене и залог нашег блаженства – учење Светога Духа.
Да би сачували тај залог, Света Црква данас набраја да сви чују, та учења која су порођена и издана од сатане, која су изражавање бепријатељства према Богу, која сметају нашем спасењу, која га нам одузимају. Као крволочне вукове, као смртоносне змије, као лопове и убице, Црква изобличава та учења; чувајући нас од њих и позивајући из пропасти оне, који су њима преварени, Она предаје анатеми та учења и оне, који се упорно њих држе.
Речју анатема, ознаава се одлучење, одбацивање.
Када се Црквом неко учење предаје анатеми неко учење – то значи, да учење у себи садржи хулу на Духа Светога и ради спасења је неопходно да оно буде одбачено и отклоњено, као што се отров уклања од јела.
Када се човек предаје анатеми – то значи, да је тај човек собом бесповратно усвојио себе богохулно учење, да је њиме себе лишио спасења и оне ближње, којима предаје свој начин мишљења. Када човек намери да остави богохулно учење и прими учење, које поседује Православна Црква, онда је он обавезан да, по правилима Православне Цркве преда анатеми лажно учење (јерес, прим. уредништва), које је до тада држао и које га је погубљивало, отуђивало од Бога, садржећи у себи непријатељство према Богу, хулу на Духа Светога и општење са сатаном.

Значење анатеме јесте значење духовног црквеног лека против болести у људском духу која доноси вечну смрт. Вечну смрт доносе сва људска учења која у Богооткривено учење о Богу уводе сопствено умовање, добијено из лажно названог разума, из телесног мудровања тог заједничког наслеђа палих духова и људи. Људско умовање уведено у учење хришћанске вере назива се јерес, а следовање томе учењу зловерје.

Апостол међу телесна дела убраја и јереси (Гал. 5,20). Оне припадају делима тела по своме извору – телесном мудровању које је смрт, које је – непријатељство Бoгy, пошто се не покорава Закону Божијем, нити пак може (Рим. 8,6 7). Оне припадају телесним делима и по својим последицама. Отуђивши људски дух од Бога, сјединивши га са духом сатане по његовом главном греху – богохуљењу, оне га подвргавају робовању страстима, као онога кога је оставио Бог, као онога ко је препуштен својој сопственој палој природи. Потамне неразумно срце њихово каже апостол о мудрацима који су се удаљили од истинског Богопознања Говорећи да су мудри полудеше. Заменише истину Божију лажју: зато их предаде Бог у срамне страсти (Рим. 1,21 22,25 26). Срамним страстима називају се различите блудне страсти. Понашање јересијараха било је развратно

Јереси, будући дело тела и плод телесног мудровања, изум су палих духова. „Бежите од безбожних јереси – вели свети Игњатије Богоносац – које су ђаволски изум оне змије која је извор сваког зла“. Томе се не треба чудити: пали духови су сишли са висине духовног достојанства, стога су они у телесно мудровање пали више но људи.

Пали духови, који у себи имају зачетак свих грехова, труде се да у све грехе увуку и људе, са циљем и жељом да их погубе. Они нас увлаче у разнолика угађања телу, у користољубље, славољубље, сликајући пред нама предмете тих страсти заводљивим бојама. Нарочито се труде да нас увуку у гордост, из које, као из семена биља, проклијају непријатељство према Богу и богохуљење. Грех богохуљења, који чини суштину сваке јереси, представља најтежи грех, као грех који припада управо одбаченим духовима и чини њихову главну карактеристику. Пали духови се труде да све грехе прикрију маском добре спољашњости, која се у аскетским делима отаца назива „правдањима“. Они то чине зато да би лакше обманули људе и да би ови лакше пристали да прихвате грех. Управо тако поступају и са богохуљењем: труде се да га прикрију цењеним именом, раскошном красноре чивошћу, узвишеном философијом. Страшно је оруђе у рукама духова – јерес! Они су посредством јереси погубили читаве народе, неприметно им укравши хришћанство и заменивши га богохулним учењем, украсивши то смртоносно учење називом очишћеног, истинитог, обновљеног хришћанства. Јерес је грех која се савршава првенствено у уму. Тај грех, будући прихваћен умом, предаје се духу, разлива по телу, прљајући и само ваше тело, које има способност да прима освећење од општења са Божанском благодаћу, као и способност да се прља и заражава општењем са палим духовима. Тај грех је слабо приметан и нејасан за оне који хришћанство не познају тачно, стога у своје мреже лако лови простоту, незнање, равнодушност и површно исповедање хришћанства. Привремено, јерес је уловила и преподобног Јоаникија Великог, и преподобног Герасима Јорданског и неке друге угоднике Божије. Ако ти свети мужеви, који су живот проводили старајући се искључиво о спасењу, нису могли одмах да препознају богохуљење које је скривено иза маске, шта тек да се каже за оне који живот проводе заузети свакодневним бригама, а имају недовољно, крајње не довољно знање о вери? Како они да препознају смртоносну јерес кад стане пред њих са дивном маском мудрости, праведности и светости? Ето разлога због кога су читаве људске заједнице и цели народи лако падали под јарам јереси. Зато је веома тешко обраћање из јереси у Православље, много теже него из неверовања и идолопоклонства. Јереси које су се приближиле безбожности лакше се препознају и остављају, него јереси које су се мање удаљиле од православне вере, те су стога прикривеније.

Будући да представља тежак, смртни грех, јерес треба да се лечи брзо и одлучно, као грех ума, искреним предавањем анатеми, од свег срца. Свети Јован Лествичник је рекао да света саборна Црква прима јеретике када они искрено предају анатеми своју јерес и одмах их удостојава Светих Тајни, док за оне који су пали у блуд, мада су исповедили и оставили свој грех, сходно апостолским правилима заповеда да се на дуже време одлуче од Светих Тајни. Утисак произведен телесним грехом остаје у човеку и после исповедања греха, и након што грех буде остављен; утисак који произведе јерес, уништава се одмах по њеном одбацивању. Најискреније и одлучно предавање јереси анатеми представља лек који коначно и у потпуности ослобађа душу од јереси. Без тог лека отров богохуљења остаје у човековом духу, не престајући да га колеба недоумицама и сумњама које производи неистребљена наклоност према јереси; остају помисли које устају против познања Христовог (2. Кор. 10,5), отежавајући спасење ономе ко им је потчињен, ко је непокоран и противи се Христу, и пребива у општењу са сатаном. Лечење анатемом света Црква је одувек сматрала неопходним за страшну болест јереси.

Саслушавши данас страшну објаву духовног исцељења, прихватимо га тако што ћемо га уистину разумети и, положивши га у наше душе, одбацимо искрено и одлучно она погубна учења која ће Црква анатемисати ради нашег спасења. И премда смо их увек одбацивали, гласом Цркве утврдимо се у њиховом одбацивању. Духовна слобода, лакоћа и снага коју ћемо неминовно осетити у себи посведочиће пред нама о правилности делања и истини које она обзнањује.

Црква проглашава:

„Који покоравају разум свој на послушање Божанском откровењу и који се подвизавају за њега, поштујемо ипохваљујемо; оне који се противе истини, ако се нису покајали пред Господом, Који очекује њихово обраћење и покајање, ако нису пожелели да следују Светом Писму и Предању Цркве, одлучујемо и анатемишемо.

Онима који одричу постојање Божије и који тврде, да је овај свет самопостојећи, да се све у њему догађа без Промисла Божијег, случајно: АНАТЕМА.

Онима који говоре да Бог није дух, већ материја, који Га такође не признају праведним, милосрдним, премудрим, свевидећим и који произосе томе сличне хуле: АНАТЕМА.

Онима који се усуђују да говоре да Син Божији није једносуштан и да није једнаке части са Оцем, такође и Дух Свети; онима, који не исповедају да су Отац, Син и Дух Свети – један Бог: АНАТЕМА.

Који себи дозвољавају да говоре да за наше спасење и очишћење од грехова није потребан долазак Сина Божијега у телу, Његова добровољна страдања, смрт и Васкрсење: АНАТЕМА.

Онима који не примају благодат искупљења, које се проповеда Еванђељем, као јединственог средства нашег оправдања пред Богом: АНАТЕМА.

Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била пре рођења, у рођењу и након рођења Дјевом: АНАТЕМА.

Онима који не верују да је Дух Свети умудрио Пророке и Апостоле да нам кроз њих објави истински пут ка спасењу, посведочујући га чудесима, да Он и сада обитава у срцима верних и истинских хришћана, учећи их свакој истини: АНАТЕМА.

Онима који одбацују бесмрће душе, крај света, будући Суд и вечну плату за врлине на небесима, а вечну осуду за грехе: АНАТЕМА.

Онима који одбацују тајне Свете Цркве Христове: АНАТЕМА.

Онима који одбацују Саборе Светих Отаца и њихова предања, која су сагласна Божанском откровењу, побожно чуванима од стране Православне Саборне (Католичанске) Цркве: АНАТЕМА.

Божанска Истина се очовечила да би спасла Собом нас, који смо погинули због примања и усвајања убиствене лажи. Ако ви останете на беседи Мојој, говори Спаситељ, ако примите Моје учење и будете му верни, заиста ћете бити ученици Моји, и познаћете истину, и истина ће вас избавити. (Јован 8:31-32).
Да буде веран учењу Христовом, може само онај који са одлучношћу одбаци и постојано буде одбацивао сва учења, измишљена и смишљана од стране одбачених духова и људи, непријатељска учењу Христовом, учењу Божијем, чувајући му целост и неприкосновеност.
У неприкосновеној целости чува се откривено учење Божије јединствено и искључиво у окриљу Православне Источне Цркве.
Амин.

делови текста преузети са Слово у Недељу победе Православља Свети Игњатије Брјанчанинов

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s