Свети Серафим

Данас, када сам ишао у школу, стајао сам на страници чекајући са другом аутобус. Од једном, прилази нам старији човек, запуштен… Упита:
„Извините, могу ли нешто да вас питам?“
– „Наравно да можете, реците?“ (очекивао сам да ће да пита колико је сати, или када долази аутобус…)
„Већ две вечери спавам на овој хладноћи, па ако би могли да ми дате неке старе одеће и обуће ако имате…“
Остадох без речи на пар секунди. Кроз главу ми је прошло хиљаду мисли… Сав збуњен одговорих:
„Ми, тренутно, немамо ништа… Идемо у школу… Али, ако би могли да будете овде вечерас око 8 сати, могао бих да вам донесем!“
– „Немам ти ја куда…“ одговори он, и додаде: „Чекаћу те, и нека те господ Бог благослови!“
Када сам се вратио из школе све сам испричао мајци, и отишао да погледам шта имам од старе гардеробе. Прикупио сам џак старе гардеробе оца и деде, а у међувремену мајка је без мог знања испекла колаче и упаковала ми да понесем напаћеном човеку.
Отишао сам, и затекао га како лежи на клупи. Дадох му џак, и ставих тањир са колачима поред њега. Он устаде, погледа ме, и изљуби. Отвори новчаник, који је наравно био потпуно празан, осим иконе Пресвете Богородице која је била у њему. Узе је и поклони ми је!

преко Радмила Сеја

2 мишљења на „Свети Серафим

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s