„Упутство за учење Исусове молитве“ – Свети Никодим Светогорац

Ова кратка молитвица састоји се од речи: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога“. Њу спомињу још св. Јован Златоусти, св. Јефрем Сирин, св. Варсонуфије Велики, св. Јован Лествичник, св. Исихије и св. Исак Сирин. Касније је постала свеопшта и изговарала су је многа света уста, те је ушла и у наш Црквени устав који је препоручује као замену за све домаће молитве и све црквене службе (изузев Литургије). Зато се од кратких молитава код нас првенствено и употребљава. Потруди се да се навикнеш на њу и ти. Она се назива „Исусовом“ зато што се обраћа Господу Исусу; а назива се још и „умном молитвом“ када се не врши само језиком (речима), него и умом и срцем, а посебно када се дуготрајном и правилном употребом просто слије са дисањем. Свака кратка молитва може доћи до тог степена, али молитви Исусовој припада првенство, јер она сједињује душу са Господом Исусом који је једини пут ка заједници са Богом, што је и циљ молитве. Јер Он сам рече: „Нико неће доћи Оцу до кроза ме“. Зато онај ко задобије ту молитву, прима сву силу искупитељског подвига Господа Исуса Христа (у чему се и састоји наше спасење). Навикнутост на ову молитву састоји се споља у томе – да се она увек и непрестано налази на језику; а унутрашње у усретсређењу ума у срцу, у стајању пред Богом са одговарајућом срдачном топлином и, нарочито, са скрушеним и смиреним припадањем Богу. Темељ овој навици се удара што је могуће чешћим пажљивим понављањем ове молитве у срцу. Када се често понављање устали – ум се сабира у стајање пред Богом; а заједно са тиме долази и до загријања срца и до одбацивања не само страсних него и обичних (!) помисли. Када у човеку почне да гори непрекидно огањ љубави према Богу, тада се заједно са тиме укорењује у човеку мирно настројење срца са смиреним припадањем Богу. Дотле долази наш труд уз помоћ благодати Божје. Што се више од тога постигне у дару молитве, то ће бити једино дар благодати. Дакле као прво ваља често, колико можеш чешће да понављаш молитву Исусову док не навикнеш да је непрестано понављаш. Чини то овако:

1. Одреди у своме молитвеном правилу место и молитви Исусовој. Изговарај је неколико пута на почетку и неколико пута на крају правила. Ако постоји расположење можеш то чинити и после сваке молитве која у твоје молитвено правило улази, слично као што је св. Јоаникије Велики послије сваког Псалма додавао своју кратку молитву: „Надање је моје Отац, прибјежиште је моје Син, а заштита је моја Дух Свети – Тројице Света, слава Ти!“

2. Колико пута и у које време ћеш говорити ову молитву, одреди сам или се посаветуј са духовним оцем. Само немој одмах у почетку много одређивати, него уколико ти ова молитва буде слађа, утолико је мало по мало повећавај. (Обично се за почетак узима 100 молитава на бројанице дневно; или 100 молитава ујутро, а 100 увече). Ако који пут зажелиш да поновиш известан број молитава не забрањуј то себи – али, нека то буде само за тај случај, а не правило. И колико год би твоје срце жељело да је изговара не одбијај му то.

3. Не жури да брзо говориш једну молитву за другом, него их говори са потребним размаком онако како се говори пред неким кога за нешто молиш. (Изговарање молитве без предаха расијава ум и предаје га маштању). Ипак не брини се једино о речима, него више о томе да ти ум буде у срцу, и да стоји пред Богом са потпуном свешћу о Његовом величанству, благодати и правди.

4. Ако си слободан између једног и другог молитвеног правила одреди себи да у то време узносиш Господу неколико пута ову молитву (провуци једну или две, па и три бројанице). А ако ниси слободан, говори тајно кад год ти се укаже прилика између послова, па и речи.

5. Кад говориш ову молитву у току молитвеног правила, или иначе кад ти се укаже прилика за то, заузми молитвени став и, приликом изговора сваке молитве чини поклон – десет пута појасни (мали), потом један земни (велики). Тако све док не завршиш.

6. О даљим упутствима, саветима и опоменама у погледу Исусове молитве, читај у „Добротољубљу“ Симеона Новог Богослова, Григорија Синаита, Никифора Исихасте („тиховатеља“), Игњатија и Калиста, а и поуке других отаца у „Добротољубљу“ о унутрашњој молитви, које се могу применити на Исусову молитву. Обрати пажњу: у поукама светих Отаца наћи ћеш упутства како да седиш, како да држиш главу и како да управљаш дисањем, како да умом нађеш место срдачно и да у њега уведеш молитву Исусову, затим како да речи молитве спајаш са удисањем и издисањем, и још низ других утанчаних молитвених метода које никако нису за почетнике, а ни касније нису обавезне. (То су само помоћна средства за постизање унутрашње концентрације и употребљавају их само најискуснији монаси који поодмакоше у узрастању по Христу и духом се усавршише. Увек је, међутим, достигнуће натприродних благодатних стања било реткост. Особито у данашње време, у време опште оскудице у учитељима правог молитвеног пута, треба делатник молитве да сачува голему опрезност. Биће стога довољно и предовољно ако се удостојимо принети Богу једино за наше спасење суштински нужну радњу у молитви Исусовој – ПОКАЈАЊЕ. Дакле, светоотачки списи написани за испоснике нипошто нису за почетнике нити су уопште за иноке који се подвизавају у општежитељним манастирима. И манастирским послушањима запослени и заузети прегалац молитве може да се упозна са овим књигама, али не ради тога да би се по њима равнао, него једино ради знања. При том се мора добро чувати да га оне не би пре времена одвукле у усамљеништво и затворништво или на подвиг који му не одговара. Деца и младићи, кад по својој неразумности и лакомислености покушају да понесу терет који надмашује њихове снаге, разочарају се, клону и не ретко долазе у велике духовне невоље. Од дела погодних за почетнике препоручују се списи св. Исихија, Филотеја и Теолепта, у другом делу „Добротољубља“. Нарочито су корисни предговори схимонаха Василија које је издала Оптинска пустиња. У тим предговорима је изложено учење о покајној молитви, учење које је тако корисно и тако нужно баш за наше доба. Јер покајно, скрушено осећање и плач представљају једину заштиту против свих застрањивања и духовних деформација у молитвеном подвигу. Ако немаш уз себе учитеља молитве изабери себи за путовођу – ПЛАЧ. Он ће и да те научи молитви и да те сачува од застрањивања. Много поучних упутстава о молитви има у књизи Варсонуфија Великог, уз напомену да се у њеној првој половини налазе светитељеви одговори безмоловницима, а у другој, почев од 220. одговора поуке упућене монасима у општежићу. За тебе је довољно да бдиш у срцу пред Господом и да Му узносиш ову молитву побожно и смерно, с поклонима када си на молитвеном правилу и са мисаоним припадањем када је вршиш између послова.

7. Ево једног практичног упутства за безмоловнике, исихасте: Усредсреди пажњу на место нешто више изнад срца и тако понављај молитву Исусову. Кад од напрезања почиње у срцу тиштати, онда промени место усредсређења и премести га уврх прса. После опет сиђи на прво место (по упутама Никифора Усамљеног). Не потцењуј ове напомене ма колико ти се оне чиниле простим и недуховним.

8. Код св. Отаца ћеш наћи пуно корисних опомена против неправилног поступања код ове молитве. Имај саветника – духовног оца или брата коме ћеш поверити све што ти се буде догодило у току молитвеног подвига, а сам увек ради са највећом простотом и смиреношћу, и не присвајај успех себи. Знај да прави успех бива увек неприметно и без показивања, као што постепено расте тело. Зато не веруј када се теби унутра огласи: „А, ево га!“ – знај да је то глас злог духа, који уместо стварног показује нешто што само извана изгледа. Ту је почетак самообмане и „ПРЕЛЕСТИ“. Угуши одмах тај глас, иначе ће он као труба одекивати у теби и подгревати самоувереност.

9. Не одређуј време које је потребно за успех у овој молитви. Одреди себи само труд и труд. Проћи ће месеци и године док ти се не укажу слаби почеци успеха у овој молитви. Један од атонских отаца рекао је да је прошло две године док се загрејало срце. Код другога се то догодило кроз осам месеци. Код свакога то бива према његовој моћи и труду у овоме делу.

10. Савет ономе који учи молитву. Пре свега, ваља знати да је сам Бог Логос (тј. Господ Исус Христос) учитељ и дародавац молитве, јер молитва је дар. Бог је онај који даје молитву молитвеницима и Онај који је рекао: „Без мене не можете чинити ништа“. Моли се Христу Богу за молитву и онај који даје молитву молитвенику, подарит ће и теби молитву коју иштеш. Св. Макарије Велики каже да човек треба да присиљава себе на молитву, а Господ видећи усрђе твоје у молитвеном труду, дароваће ти је. Јер знај: иако је молитва која се чини властитим напорима угодана Богу, ипак права молитва, која се усељава у срце и у њему остаје, је дар Божји, дело Божје благодати. Зато, молећи се за све, не заборављај да се молиш и за молитву, говорећи: „Господе, омолитви ме грешнога“. А уједно запосли себе молитвеним трудом да не би испало да искушаш Бога просећи од Њега уметност мољења, а сам се предајеш лењости. Или, молитву треба измолити, као св. Максим Капсокалвит, код Божје Мајке Пресвете Богородице. Ево како је то било. Св. Григорије Синаит пожели да види преп. Максима, и кад се састадоше он га упита: „Реци ми, Бога ради и души мојој на корист, како си задобио дар непрестане умно-срдачне молитве.“ А Максим му одговори: „Ја сам имао велику веру ка Госпођи мојој Богоматери, плакао сам пред Њом у својим молитвама, измољавајући благодат умне молитве. И једном када по обичају уђох у Њен храм, ја је са сузама мољах о томе. Пришавши ради тога к божанственом лику њеном да га целивам, ја одједном осетих топлину која, загрејавајући срце, привођаше у покрет сва чувства и узбуђиваше их слатким умиљењем (скрушеношћу). Од тог времена ум мој и срце стално су заузети слатким сећањем на Исуса мог и Богоматер, и молитва срдачна остаје стално моје занимање.“ Молите се о свему Господу, Пречистој Богородици, Анђелу хранитељу, и они ће вас свему научити или сами или преко других. Свети Григорије Палама, архиепископ солунски, у младости својој би доведен да учи школу. Не само даровит него и вредан, у средини мудрих учитеља, он брзо напредоваше и у светским и у богословским наукама. Но, немајући поверење у своје памћење, Григорије постави себи ово правило: пред сваки сат правити по три метанија (поклона) са молитвом пред иконом Пресвете Богородице. И Пресвета Богомати помагаће побожном дечаку, и он брзо напредоваше у наукама, чиме скрену на себе свеопшту пажњу.

преко Обнова српске духовности

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s