„Унутрашњи дијалог“ – Саша Мићковић

Спаси ме Боже од самог себе,
и од свих мојих злих суноврата!
Дете, нек` ти се мисли унебе,
где сјаје моја златаста врата!

Нисам у сржи нашао мира,
душа назебе, препуна страха!
Ослушни, чедо, молитва свира,
васкрснућу те из земног праха!

Творче, ја нисам лажљиви песник,
и моје речи искрама зраче!
Помоли се и бићеш ми весник,

где светлосне се хаље облаче!
Спери ми очи славни Господе,
у Твом се скуту наде уплоде.

Мени, кроз осмех, некад се плаче!

Саша Мићковић
преко Православље сликом и речју

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s