Бака и прича о љубави

Једне, баш овакве хладне зимске вечери док је седела са својом баком покрај пећи и слушала приче из давнина…
Девојчица ју је упитала: „Бако јели ти било тешко бринути се за мога тату и сву осталу децу коју си имала а имала си их шестеро све скупа…”
Бака се насмешила и одговорила својој унучици: „Дете моје… Било је дана када се само јела погача, помазана с мало масти… чаша млека делила се на неколико врло малих шоља, месо се јело само за посебне прилике и то у врло малим количинама, али никоме није недостајало љубави. Времена су тада била тешка, али више су се људи ценили и волели међусобно а мање гледало на ствари. Данас је обрнуто и тај свет ја не познајем. Жао ми је, јер ви никада нећете осетити ни делић таквог спокоја који је пребивао у срцима…”
„Бако, јеси пуно плакала”, изусти девојчица?
Нежним гласом рече бака: „Јесам мило моје… лагала бих да кажем да нисам. Свако срце проплаче ма колико јако било, јер није од камена. Плакала сам… али ноћу кад сви заспу и не могу чути јецај срца мога и молитву коју сам молила сваке вечери, преклињући Бога за снагу како би одгојила и пружила све од себе за добро мојих најмилијих! А с јутром би на мом лицу сјајио осмех и само лепе ријечи… Опет једнаке за све њих! Данас сам поносна што нисам поклекла ни у једном поразу, и остала сам доследна својим циљевима! С руком на срцу заклопићу очи без суза и терета… јер мој живот је имао смисла!”

Савка Рељић
преко Porodica – krst i snaga Pravoslavlja (Stefan Rajčić)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s