Три фазе спасавања неке душе

Бити непорочни да бисте могли говорити без страха да ћете бити ућуткани. Говорити људима тако да ваша апостолска реч изговорена свима који се скупљају око мистичне лађе иде по кружним таласима, увек све даље, све до блатне обале по којој су полегли они који застадоше у блату, А НЕ БРИНУ ДА СПОЗНАЈУ ИСТИНУ.
Ово је први посао да се разбије кора тврдог грумена и да се припреми за семе. Најозбиљнији посао за онога који га извршава и за онога који га прима, јер реч мора, попут оштрог рала, ранити да раствори. И заиста вам кажем да се срце доброг апостола рањава и крвари од боли што мора ранити да отвори. Али и ова бол је плодна. С крвљу и плачем апостола постаје плодно необрађено тло.
Друга фаза: РАДИТИ И ТАМО ГДЕ БИ НЕКИ , КОЈИ СЛАБИЈЕ СХВАЋАЈУ СВОЈЕ ПОСЛАЊЕ, ПОБЕГЛИ. Сломити се у напрезању да исчупамо коров и трње, да очистимо узорану земљу и учинимо да над њом, попут сунца, засја Божија моћ и његова доброта, и у исто време, попут судије и лекара, бити строг, а ипак учествовати, те бити чврст у чекању да дамо душама времена да надвладају кризе, да разматрају и ДА СЕ ОДЛУЧЕ.
Трећа фаза: Чим се душа која се у тишини покајала, плачући и мислећи на своју прошлост, усуди доћи плашљиво, у страху да ће бити потерана, према апостолу, НЕКА АПОСТОЛ ИМА СРЦЕ ВЕЋЕ ОД МОРА, слађе од срца мајчина, заљубљеније од срца заручникова, и нека га отвори свега да учини те из њега потеку таласи нежности.
Кад бисте имали Бога у себи, Бога који је Љубав, лако бисте нашли речи љубави да их кажете душама. Бог ће говорити у вама и по вама и попут меда који тече из саћа, попут балсама који тече из посудице, љубав ће потећи к уснама… жедним и пуним гнушања, поћи ће к рањеним душама и биће утеха и лек. Учините да вас грешници заволе, ви лекари душа. Учините да осете укус Љубави небеске и пошто је окусе да је постану толико жељни да не траже више друге хране. Учините да у вашој нежности осете такво окрепљење да је траже за све своје ране.
Ваша љубав треба да отера од њих сваки страх, јер како каже посланица која се чита: „СТРАХ ПРЕТПОСТАВЉА КАЗНУ. А КО СЕ ПЛАШИ НИЈЕ САВРШЕН У ЉУБАВИ.“ Али није савршен ни онај који чини да се други плаши. Не говорите: „Шта си учинио?“ Не говорите: „Одлази“. Не говорите: „Ти не можеш уживати у доброј љубави“. Него реците, реците у Моје име: „Љуби и ја ти опраштам“. Реците: „Дођи, руке Исусове су отворене“. Реците: „Окуси овај Хлеб анђеоски и ову Реч и заборави паклену смолу и исмевања Сатанина“. Носите бреме туђих слабости. Апостол треба да подноси своје и туђе слабости, заједно са својим и туђим крстом. И док долазите к Мени, с теретом рањених оваца, уверавајте те залутале, и говорите им: „ Све је од овога часа заборављено“. Реците: „Немој се плашити Спаситеља. Он је с Неба дошао ради тебе, баш ради тебе. Ја сам само мост да те доведем к Њему, који те чека, преко потока покајничког одрешења, да те доведе на своје свете пашњаке, чији почеци су овде, на земљи, али затим следе с Лепотом вечном која храни и усрећује, на Небесима“.

преко Branislav S Stefanović

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s