св. Василије Велики каже:

Ако твој пријатељ чини осјетне погрешке, не снебивајући се укоравај га, – то је прва обавеза пријатељства.

Ако ли пак на порок пријатеља гледаш равнодушно и не стараш се о његовој поправци, тиме јавно објелодањујеш себе да си и ти сумњивога поштења.

Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац ради насладе и уживања бесједи, док пријатељ говори и оно што може огорчити (тј. ако пријатељу истину каже у очи)…

Св. Василије Велики
преко Духовна Градина

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s