св. Василије Велики каже:

Ако твој пријатељ чини осјетне погрешке, не снебивајући се укоравај га, – то је прва обавеза пријатељства. Ако ли пак на порок пријатеља гледаш равнодушно и не стараш се о његовој поправци, тиме јавно објелодањујеш себе да си и ти сумњивога поштења. Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац ради насладе и уживања…