„Исусова смрт“ – Саша Мићковић

Ексерима су шаке бушили пуне крви, разломљена ти ребра здерала мехур плућа, и модричасто небо грмљавином се мрви, закрвављено чело венцем трновог прућа. Уз тресак свету прашном смркло за боље доба, из сукрвичних уста севнуше задње речи, „Оче, не остављај ме, Син сам што веру проба“, под крстом Магдалена сва плачна, грчна јечи.