Све несреће и невоље се дешавају по Божијој вољи

Све у свету, што чак изгледа и зло (сем греха) се дешава по Божијој вољи. Богослови то објашњавају на следећи начин. Зачетак зла је грех. Сваки грех има свој

1) узрок, и
2) његову неизбежну последицу – решавање казном.

Узрок греха је лажљивост или својевољности горедљивог грешника; казне се као горке последице својих узрока дешавају по Божијој вољи, ради исправљања или искорењивања греха. Дакле ако из појма греха одбацимо његов узрок – лажљивост и својевољности, онда неће бити ниједне од његових горких или злих последица, које се не би дешавале по Божијој вољи. Како невоље појединачног човека тако и овоземаљске такозване природне непогоде, као што су: глад, суше, епидемије и томе слично, често немају непосредан однос према греху појединца, већ се дешавају по Божијој вољи. Зато се све људске невоље дешавају по Божијој вољи ради достизања праведних циљева Божијег Промисла; само је грех противан Богу (слично томе како је зло противно добру, или лаж истини), али га Бог допушта ради ненарушавања личне људске воље, или његове слободе.

Зло, које нам људи чине, није ван Божије воље

Многи се варају из свог потпуног незнања мислећи, да само зло које настаје због природних узрока (то јест: поплаве, земљотреси, неродне године, непријатне атмосферске појаве, болести, изненадна смрт итд) настаје по Божијој вољи; јер у највећем броју такве несреће немају директан однос ка гресима. Али зла дела, која су последица противзаконитих људских намера (као што су увреде, ругања, преваре, лукавства, крађе, убиства итд) се дешавају независно од Божије воље и Његовог Промисла, али захваљујући људској злоби и развраћеној људској вољи, која сама причињава и наноси ближњима сваковрсно зло. И зато се не само у давно прошлим времена, већ и данас често чују жалбе:  „Оскудица у храни и неопходним средствима за живот не потиче од Бога, већ од зеленаша“. Те жалбе су жалбе људи који не знају за Бога: оне нису достојне хришћанина.

Поуке блаженог Августина

„Погледајте, љубљена браћо“, – поучава блажени Августин, – „никада не говорите: то ми је ђаво урадио (ту несрећу ми је нанео покварени непријатељ), већ све што ти се дешава, и добро и зло, приписуј Богу својему, знајући да ђаво не може ништа да ти уради, уколико Свевишњи Бог, Који има власт над животом и смрћу, не допусти му да ти нешто уради ради казне или твога исправљања. Казне Бог допушта за нечасне, који свесно поступају против своје савести, јавно одбацујући истину итд, а решавање попушта на оне синове који су у нечему погрешили: „Кара онога, кога прима“ (Јевр. КСИИ, 6). И не надај се да ћеш остати без казне уколико не мислиш да будеш одвојен од небеског наследства: „Кара сваког сина, кога прима (признаје за наследника)“. Да ли је то тако? Да ли сваког? – Где си хтео да се сакријеш од казне? Кара свакога и нико не бива изузет од казне: нека ти буде јасно да Сам Јединородни Син Божији, не учинивши никакав грех, није био изузет од казне“.

Ова поука је заиста достојна блаженог Августина.

преко Јелена Лакић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s