Одбрани ме црних мисли
Што ме једу дан и ноћ,
У тескоби Теби вичем:
Притеци ми у помоћ!
Црне мисли и помисли
Из мрака су пакленог;
Ти си светлост, Теби вичем:
Осветли ме маленог!
Црне мисли, луде мисли,
Луде слике и сећања,
Долазе ми без позива,
Без позива и мог знања.
У душу ми увлаче се,
У души ми немир праве,
Пуна ми је душа мрака
И некакве болне страве.
Сам не могу да се браним,
Ја бих хтео ал’ не могу,
Зато к теби хитам, вичем,
Спаситељу и мом Богу.
Од мене је пак’о јачи
Сенкама ме својим гуши,
Ал’ од пакла Ти си јачи –
О помози мојој души!
Свети владика Николај Велимировић
преко Епархија крушевачка