Сетимо се, у молитвама својим, и духовника свог, јер он јесте наш духовни отац… Као што молимо се за родитеље, и сроднике, и кума који нас је увео у веру, тако треба да молимо се и за онога пред којим истресамо сво ђубре из душе своје… А Господ даће оно што добро је за наше спасење!
Није нам увек дато да видимо духовника толико често као што бисмо то желели. Али тај губитак надокнађује молитва. „Ако нешто замолите у Моје име, то ћу вам и испунити“, каже Господ. „Много може појачана молитва праведника“, појачана добрим животом духовног чеда.
После обостраних молитава пастира и оног који се исповеда, Бог твори чуда. Имајте у виду: и свештеник има потребу за молитвама своје деце у Христу. И ако се молимо с усрдношћу за своје земаљске родитеље, зар ћемо заборавити на духовног родитеља? Отворите, молим вас, православни молитвеник. У одељку молитава за помен душе наћи ћете посебну молитву за духовног оца. Она гласи: „Спаси, Господе, и помилуј оца мога духовнога (навести име), и светим молитвама његовим опрости сагрешења моја“. Што се мене тиче, ја се трудим да се свакодневно молим и за своје родитеље и за мог духовног оца, и знам да се и они за мене моле. Кажу да се кроз тај мали подвиг између свештеника и његове деце успоставља невидљива духовна веза. Тако су код преподобног Серафима Саровског у келији у чираку увек гореле воштане свеће. Те свеће он је стављао за своја духовна чеда. За светост његовог живота Господ је Своме угоднику дао чудесно знање: ако би одједном нека свећа пала, преподобни је кроз Духа Светог спознавао да је неко од његове деце смртно згрешио – и свети отац је појачавао молитве за онога који је доспео у невољу. Нема спора, саровски чудотворац је – одабрани угодник Божији. Верујемо да молитва сваког свештеника за своја чеда пред Богом много значи.
ПРОТОЈЕРЕЈ АРТЕМИЈЕ ВЛАДИМИРОВ
преко Православље Живот Вечни
духовна оаза 