Једнога дана неки се човек заустави у дворишту где су се играла деца. Човек поче изводити колутове и низ других шала да би их забавио. Мајка једнога од дечака посматрала је то с прозора. Након неког времена сиђе у двориште и приђе сину.
„Ах, овај је уистину свет човек“, рече му: „Сине мој, иди к њему!“
Човек стави руку на дечаково раме и упита: „Реци ми, шта би ти хтио бити?“
„Не знам“, одговори дечак. „Шта бисте ви желели да будем?“
„Ти мени требаш рећи што би желио постати.“
„Ах, ја бих се најрадије играо.“
„Хоћеш ли се онда играти са Богом?“
Дечак је био затечен и није знао шта да одговори. Онда му светац рече: „Ако се будеш знао играти с Богом, научит ћеш једну од најлепших ствари на свету. Сви Бога доживљавају тако озбиљно да је постао смртно досадан. Играј се с Богом, сине. Бољег суиграча од њега нећеш наћи. „
Неки од законика посматрао је призор мноштва људи на тржници која се доимала попут мравињака. Изненада му се укаже пророк Илија. Од законика искористи прилику и замоли пророка: „Просветли моје незнање: хоће ли ико од ових са тржнице ући у будуће Царство Божије?
„Нико, баш нико!“ Одговори пророк машући главом.
У тај час дођоше на тржницу два човека. Почели су изводити акробације, шале и лудорије да привуку људе. Доскора их окружише деца и одрасли, уживали су смејући се и пљешћући.
Пророк Илија повиче: „Ови ће сигурно ући у будуће Царство Божије!“
Од законика пође оној двојици забављача:
„Шта ви продајете?“ Упита.
Они одговорише: „Иако нам је срце често тужно, ми свима нудимо радост живота.“
Бруно Фереро
преко Igrati se s Bogom
духовна оаза 