Сусрет с анђелом

Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је гладан. Он је одговорио са ентузијастичним ,,да“, и када га је отац питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице“.

Отац Василије му је рекао да ту нису имали такав доручак, али му је дао десет долара да купи негде другде. Док се одигравао овај разговор са бескућником, други човек, од око тридесет година, је стајао близу, слушајући сваку реч. Када је бескућник отишао, младић нам је пришао и суочио нас са питањем: ,,Како можете да дате новац наркоману? Не чините му добро тиме што му дајете новац. Нисте ли ви људи Божији?“ Рекао сам му да није наш посао да било коме судимо, на шта је он одговорио, непријатељски, ,,да ће он само са тим новцем купити дрогу. Нисте баш промоћурни!“ Рекао сам му да сам и раније радио са бескућницима, и да је човек био гладан и да му је требала наша помоћ. Човек је само рекао ,,Здраво!“ и презриво отшетао. Жена која је седела за оближњим столом нам је добацила, ,,Добар одговор!“ Онда је пришла нашем столу, клекла поред мене, и са сузама у очима се представила као социјални радник, рекавши да тренутно пролази кроз тешку ситуацију, и да јој је случај који се управо одиграо пред њом доста помогао.

Онда сам овој жени испричао причу о томе како сам једном шетао са старим епископом Руске Цркве, и како смо уочили прљавог бескућника како иде према нама. Коса овог човека је била улепљана, са дугогодишњим слојевима прљавштине, и носио је одрпану одећу. Ципеле му нису имале ђонове, тако да сте сваким кораком могли да му видите табане. Инстиктивно сам епископа зграбио за лакат и покушао сам са њим да пређем улицу. Епископ је питао зашто, и ја сам рекао: ,,Гледајте, ка нама иде чудак“. Епископ је рекао да нећемо прећи улицу већ ћемо да наставимо напред. Када смо било одмах испред човека, епископ је застао, узео за руку прљавог човека и ставио у њу новчаницу од двадесет долара, покривајући новчаницу са чудаковом другом руком. У том тренутку нас је човек погледао у очи, без да је ишта рекао. У том погледу сам видео најплавље, најчистије очи које сам икада видео. То нису биле очи бескућника, нити очи лудака, већ очи испуњене мудрошћу и светошћу. Док смо одлазили, споменуо сам човекове очи, на шта је епископ одговорио: ,,Управо смо не знајући сусрели анђела, и били смо пред пробом“, цитирајући речи Светог Писма: ,,Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле“ (Јев. 13:2).

Пошто је социјална радница отишла, човек који је седео близу је рекао: ,,То је прелепа прича, расплакали сте моју жену.“ Тај пар је све време слушао шта се прича. Тренутак касније, младић који нас је испрва тако строго осудио се вратио. Пришао нам је, затражио опроштај што нас је осудио и рекао да је управо видео бескућника како купује воће и јогурт са новцем који смо му дали. Устао сам, загрлио га, и онда смо се растали.

Са љубављу, отац Трифун

Превео: Бојан Теодосијевић
оригиналан чланак: Angels Unawares
Извор: Форум „Светосавља“
преко Porodica – krst i snaga Pravoslavlja (Stefan Rajčić)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s