Ко се часним Крстом сјени ко Исуса срцем љуби и у вјери обитава неће душу да изгуби. Ко добротом на зло враћа молитвама ко се храни иконама ко навраћа наше Свете да прослави.

Очи су им се среле на Петровдан, за време народног весеља пред сеоском црквом, Григорију и Марији. Свадба је била скромна, а већ сутрадан, зором, морали су поћи на рад у поље. Потом приспеше, једно за другим, дечица. Њих петоро. Бледа Марија брзо је старила. Време је вејало прво иње у косу, прве колуте око…

Теби Мајко Божја, Теби душа кличе, Теби моја душа, Из дубине виче. Теби очи дижем, Тебе Мајко молим, Дај ми снаге свагда, Врагу да одолим.