Прича о два града

Ишао један путник цестом, која је водила у велики град. Једна је жена седела на рубу цесте, те он застане да се код ње распита о граду, у који је намерио.
„Кажи ми, какви су људи у оном тамо граду?”
Жена га погледа. „Какве си људе сусретао у месту одакле долазиш?”
„Одвратне”, пожали се путник. „Све горе од горих. Шкртице, непоуздане, лажљивце, људе вредне свакога презира.”
„Ах”, рећи ће жена, „жалим, али такве ћеш исте затећи у граду у који си се упутио.”
Човек уздахну, и продужи намрштена чела.

Недуго потом наиђе још један путник. И он застане да би се распитао о граду. И опет га жена упита какви су били људи, које је оставио за собом у месту одакле је дошао.
„Били су то добри људи, поштени, марљиви, истинољубиви, и великодушни. Лако су праштали туђе погрешке и заблуде. Заиста ми је жао што сам се морао од њих растати.”
„Не брини”, рече му жена. „Такве ћеш исте срести у граду у који си се запутио.”

преко Priča o dva grada

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s