Човек који верује у Бога али му се не моли

Од половине 19 века светом је завладала мода источњачких култова и мистерија из Индије и Истока. Ти квази духовни покрети су створили једну велику обману код људи а то је да постоји само однос човек – Бог и да је то довољно. Нема потребе за саборним окупљањем верника, нема потребе за личном и заједничком молитвом, нема потребе за Светим тајнама и Светим обредима који људе приближују Богу.
Обичан човек надахнут вешто смишљеним њу ејџ духовним обманама и идејама гордо је умислио да су он и Бог на истој равни, и да он са Богом може да разговара и комуницира без посредника, без молитве и без верске праксе. Каже занесено модерни човек пун себе: „Ја и Бог се разумемо, нама не треба посредник, никаква институција, нити утврђени пут. Свако бира свој пут“.
Владика Николај Велимировић одговара човеку који му пише и каже да он верује у Бога али му се не моли. Шта каже у одговору Свети Владика Николај Велимировић зашто је НЕОПХОДНО молити се Господу. 

Труди се и јачај веру у себи. Временом ћеш осетити потребу за молитвом. Твоја вера није јака, зато те још не гони на молитву.
Гледали смо нас неколико, како мала вода пада на точак од воденице. И точак је лежао непомичан. У том је надошла вода, и точак се покренуо.
Вера је сила духовна. Мала вера не покреће ни ум на размишљање о Богу ни срце на молитву Богу. Велика вера покреће и ум и срце и целу душу човекову. Докле год траје велика вера у човеку, она својом силином покреће душу његову према Богу.
Ти си, кажеш, прочитао реч Спаситељеву: зна Отац ваш шта вама треба прије молитве ваше, па си из тога закључио да молитва уопште није потребна. Заиста зна Бог унапред све шта нама треба, али ипак Он хоће да Му се молимо. Зато је исти Спаситељ заповедио да се молимо непрестано, и научио нас како да се молимо.
Лакше је ово објаснити родитељима него ли теби, нежењи. Гле, и родитељи знају унапред шта треба деци, па ипак захтевају од деце да их моле. Јер знају родитељи, да мољење мекша и облагорођава срце детиње; да их чини понизним, смерним, кротким, послушним, милостивим и благородним. Видиш ли колико небеских варница искресава молитва из срца човечјега?
Прочитао сам, како је неки путник застао пред једном кућом украј пута. У тој кући радници имађаху неко зборисање. На мах наста тајац у кући. Радници клекоше на молитву. А један од њих изађе и поче ходати испред куће. Упита га путник, шта се то ради унутра?
– Та, моле се Богу. А мене је то стид, па сам изашао. Путник заћута, и чекаше.
– Кога ти чекаш? упита га онај радник.
– Чекам, рече, да изађе неког да га питам за пут.
– Па зашто не питаш мене? И ја ти могу показати. Махну главом путник, па му одговори:
– Како би могао показати прави пут онај ко се стиди Бога и своје браће?
Ја мислим, код тебе не постоји стид од молитве, него проста нејачка вера. Негуј, дакле, негуј младенца у себи. Кад порасте до јунака, платиће ти стоструко твој труд. Јуначка вера покренуће унутрашњи точак твога бића, и ти ћеш добити нов живот.
Мир ти Божији и благослов.

Владика Николај
преко Čovek koji veruje u Boga ali mu se ne moli – molitva i vernik

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s