НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ – ДИВАН ЈЕ БОГ У СВЕТИМА СВОЈИМ

НЕДЕЉА НАКОН ПЕДЕСЕТНИЦЕ ЈЕ ПОСВЕЋЕНА УСПОМЕНИ НА СВЕ СВЕТЕ, ЈЕР ЈЕ СВЕТОСТ ПЛОД СВЕТОГА ДУХА. КАДА ЧОВЕК ЖИВИ У БОЖИЈОЈ СВЕТЛОСТИ, ОН ПОСТАЈЕ САСУД ДУХА СВЕТОГА КАО ШТО КАЖЕ СВЕТИ АПОСТОЛ ПАВЛЕ: “ВЛАДАЈТЕ СЕ КАО ДЕЦА СВЕТЛОСТИ, ЈЕР ПЛОД ДУХА ЈЕ У СВАКОЈ ДОБРОТИ И ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНИ“ (ЕФЕСЦИМА 5, 8-9)

Свети Дух се усељава у Свете, сједињује се са њима, обитава у њима и дејствује заједно са њима да би светлост Божија сијала у свету. Сваки светитељ постаје извор Светога Духа јер ће, према Јеванђељу, “из утробе његове потећи реке воде живе“ (Јован 7, 38). Дејство Светога Духа у човеку се зове “нестворена Благодат“.

Светим Духом свака душа живи
и узвисује се у чистоти,
светли се тројичним јединством
у светој тајанствености.
Светим Духом точе се
благодатне струје,
напајајући сваку твар да оживи.
Светим Духом
долази богатство богопознања,
сазрцања и премудрости,
јер све заповести Очеве
у Духу, Логос открива.
Недеља Свих Светих, јутрење, антифони 1, 2. и 3, глас 4.

Када певамо Блаженства на Литургији уочи читања Јеванђеља, сећамо се Светих који су угодили Богу својим животима пуним вере, наде и љубави. Певајући ову химну, промишљамо о блаженим људима који зраче светлошћу и радошћу, јер већ сада учествују у празничној Гозби припремљеној за њих у Царству небеском.

“Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.
Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.
Матеј, 5, 3-12

Диван је Бог у светима Својима,
Бог Израиљев, Он ће дати силу и утврђење народу Своме,
Благословен Бог.
Псалм 67, 36

Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате.
1. Петрова 4, 14

Сврха Христовог спаситељског дела јесте ослобођење људи од зла, греха и смрти. То ослобођење Црква назива – спасењем. Свети Дух се сједињује са човеком у Христу спасеном, дејствује у њему да би га (уз његову сарадњу) освештао, учинио светим. Ово делање Светог Духа називамо “обожењем“.

Христос спасава, а Свети Дух освештава, чини светим, Христос сједињује све људе и сабира их у једно Тело, Цркву. Свети Дух, с друге стране, доноси различитост и чини свакога човека јединственом и непоновивом личношћу.

Сваки човек је позван да се, у Духу Светоме, сједини са Богом. И тих “сједињења“ (човека са Богом) има онолико колико има људских личности, јер свака има апсолутно јединствен однос са Богом.

На Небу има толико могућих различитих врста светости колико има личних судбина на земљи (Владимир Лоски).

Сијајући првобитном красотом
и блистајући као звезде небеске,
претвористе Цркву Христову на земљи
у небо препуно звезда
разноликошћу ваших светитељских живота.
(Јутрење Недеље свих Светих, канон, трећа песма)

Црква је икона Свете Тројице, она је јединствена по природи и различита у личностима, као што је Један Бог у Три Личности. Јединство човечанске природе је остварено у Исусу Христу, а различитост личности се открива у Светоме Духу. Дух Свети је Онај који чини да сваки човек сија незалазном светлошћу, да човек постане светитељ. Светитељи су праведници, сасуди светлости који ће “засијати као сунце у Царству Оца свога“ (Матеј 13, 43).

“Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;
Сије се тијело душевно, устаје тијело душевно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.“
1. Коринћанима, 15, 41-44

Свети апостол Павле предивно илуструје различитости светих, која се може упоредити само са мноштвом звезда. Апостол Павле, такође, овде говори и о променама које се Духом Светим дешавају у свакоме човеку и у роду људском уопште.


НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ (грч: Αγίων Πάντων), прва недеља после Свете Педесетнице (Духова), посвећена свим Светима, као „жетве Духа Божијега“ и „плодова Божанствене благодати“ која је послата људима на дан Педесетнице. Пошто немају сви канонизовани Свети своје дане одређене за празновање у календару, а поготово што се не знају имена свих оних које је Господ прославио, Црква је установила овај празник.

Још у време Св. Јована Златоустог, славила се успомена Свих Св. мученика у недељу после Духова. Из једне песме преподобног Јефрема Сирина види се да се успомена на Све свете празновала 13. маја, а из једног слова цара Лава VI Мудрог (886—912), види се да се успомена на Све свете празновала после Недеље Свете Педесетнице. У служби овога дана и синаксару набрајају се по рангу сви свети: праоци, Патријарси, пророци, Апостоли, мученици, свештеноначалници, свештеномученици, преподобномученици, преподобни, праведни и цео лик светих жена.

Овим празником завршава се период Цветног триода и почиње обично раздобље године, када се богослужење обавља према Осмогласнику и Минеју. Од понедељка после Недеље Свих Светих почиње Петровски или Апостолски пост, који служи као припрема за велики празник у част светих и првоврховних Апостола Петра и Павла 29. јуна.

После Педесетнице, све недеље, то јест сви недељни дани, означавају се редним бројевима, почев од прве (Недеље Свих Светих), па закључно са тридесет другом. У складу са овим рачунају се и ступови васкрсних јутарњих Јеванђеља и ступови гласова Осмогласника. Ступ (столп) Јеванђеља почиње од Недеље Свих Светих, када се на јутрењу чита прво јутарње васкрсно Јеванђеље. Али ступ гласова Осмогласника почиње следеће, друге недеље. За ту недељу одређен је први глас, а друго Јеванђеље. Даље све иде по реду. Почев од Недеље Свих Светих, катавасија је „Отверзу уста моја…“

Архимандрит др Јустин Поповић

СВИ СВЕТИ – ЦРКВА (из „Догматике“)

Синаксар Свих Светих казује нам ову еванђелску благовест: у Недељу Свих Светих празнују се сви Свети, јер је било потребно Свеце, који се празнују посебно сваки дан, сабрати у један дан, да се покаже да су се сви они подвизавали у једном Христу, и да су сви хитали једним истим поприштем врлине. И тако сви они, слуге једнога Бога бише достојно овенчани, и саставише Цркву; они и нас потстичу на исти подвиг, да сваки свим срцем, по мери својих сила, хита тим истим путем. Треба знати, данас ми празнујемо све Свете, које благодаћу освети Дух Свети. И то празнујемо: превелике и освећене Умове, девет, чинова Анђелских; Праоце и Патријархе; Пророке и свете Апостоле, Мученике и Свештеноначалнике, Свештеномученике и Преподобномученике, Преподобнике и Праведнике, и све саборе светих Жена, и све друге Светитеље чија имена не знамо. Α пре свих, и у свима, и са свима — светију од свих Светих, Пресвету, и од самих Небеских Чинова несравњено бољу, Госпођу нашу Владичицу, Богородицу Марију, Увекдјеву.

Светитељи су живе, ходеће свете врлине. Помоћу њих они стичу Духа Светога, стичу Бога Сина, стичу Бога Оца. Речју: отројичују се, обогочовечују се, расту „у човека савршена, у меру раста висине Христове“ (Еф. 4, 13). Света, молитвена мисао Цркве благовести: Светитељи су као јарке звезде, које украшавају небо Цркве — разним даровима и разним красотама, у правди, у здравоумљу, у храбрости, у разуму. Господ прослави на земљи Светитеље, јер они у телу примише ране и муке; њима украшени и божанским лепотама обдарени они су као неувенљиви цветови, као истинске звезде Цркве — као добровољне жртве. Божанствени Светитељи, управљајући Црквом Христовом као лађом, сачуваше је непотопљивом усред страшних валова злих.

Сваки је светитељ пун благодатно-врлинских, богочовечанских сила, помоћу којих оврлињује, освећује, обогочовечује, оцрквењује сваког верника по мери његове вере и ревности. Молитвена мисао Цркве нас учи: Претеча није био трска коју љуљају супротни ветрови већ наше бо жанско утврђење и непоколебљиво Цркве окрепљење; и он је молитвама својим чува непоколебљивом, угушујући свако искушење. Само „са свима Светима“ ми јачамо у светим врлинама и обесмрћујемо себе богочовечанским православљем. Зато нас све молитвена ревност Цркве призива:

Нека нам свима заигра срце од радости придруживши се Светим Саборима Отаца, преко којих видесмо светлост Православља. Јер они су светионици који упућују све како да нађу истину. Сабравши сву науку душе и расудивши заједно са Божанским Духом, чесни Оци богописано — θεοуράφως — написаше небески и свети Си.мвол вере; у њему они, богославни и пребогати, ваистину и богомудри, следећи очигледно учењу светих Апостола, уче да је сабеспочетни Логос на најочигледнији начин свеистинито — једносуштан са Родитељем. Примивши свеколико умно сијање Светога Духа, надприродно добрословље, свети Оци кратко и веома мудро, богонадахнуто — Οεοπνεΰότας — изразише, као Христови проповедници, блажени представници еванђелских догмата и побожних предања, очигледно примивши се неба откривење ο томе, и просветивши се изложише веру Богом дану. Сабравши сву пастирску уметност — ποιμανηκήν έπιατήμην (= науку, знање, искуство), и потстакнути најоправданијим гњевом, свети Оци осветнички одагнаше тешке и пагубне вукове од црквеног народа — као неизлечиво болесне. То учинише божанствени пастири као најверније слуге Христове и најсвештенији повереници божанствене проповеди. Сабор светих Отаца, који се стекао са свих крајева света, јасно предаде Цркви тајну богословља — и ми, славећи их величамо у вери, говорећи: О, божанска војско, богоречити оклопници ратника Господњих, пресјајне звезде Умнога неба — τοϋ νοητοϋ ότερεαιματος (= духовнога неба, свода, тврђаве), необориви стубови тајанственог Сиона, миомирисни цветови рајски, свезлатна уста Бога Логоса — славо Никеје, украсе васељене, усрдно се молите за нас.

Свети Оци на Никејском Сабору: „безумног Арија из Католичанске (= саборне, васељенске) Цркве саборно — изгнаше“. Вера православља је увек апостолско-светоотачка. Зато се Православна Црква са захвалношћу моли Господу Христу: Свепрослављен си, Христе Боже наш, светила на земљи Оце наше као темељ си поставио, — и преко њих нас истинској вери научио, Многомилосрдни, слава Теби. Блажени Оци, ви се заиста на земљи јависте свету као свесветли светионици истине Христове. Чујмо Божију Цркву која узвишеном проповеђу гласно призива: Ко је жедан нека дође κ мени и пије из чаше коју држим. чаше мудрости; ово пићe истине — речју захватих, воду … исповедања, коју пијући садашњи Израиљ види Бога који громко објављује: Видите, видите … ја сам Бог први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога; који се одавде причешћује наситиће се и хвалиће велику тајну побожности. Свети Оци, ви постадосте познати чувари апостолских предања.

Молитвена мисао Цркве благовести: Са Седам Свештених Сабора светих Отаца објаснио си, Христе, чесну Цркву, као светлошћу седам светионика одагнавши далеко таму обмане. Пророк Исаија рече: Седам духова отпочинуше на Христу; а Христос са Оцем и Божанственим Духом отпочину на Седам Сабора. Повинујући се закону Твоме Сабори блажених Отаца, просветивши се разноврсним врлинама, наследише обитељи небеске, Владико, радујући се. Седам кула тврђава сагради Премудрост Божија — са Седам Сабора светих Отаца чува Господ Цркву Своју од сваковрсних јереси.

Божанско је, неприкосновено је, неизменљиво је свето правило Цркве: Не треба ништа ни додавати, ни одузимати Светом Предању православне вере наше. Α који тако нешто учине, с правом се предају проклетству. Нека нам свима срца, присаједињена Светим Саборима Отаца, заиграју од радости, јер преко њих видесмо светлост Православља. Они су светионици који нас воде проналажењу правог учења. Измоливши очишћење душама, постарајмо се побожно проводити живот, да постанемо заједничари светих Отаца, у којима је богатство православног учења. Цар Константин: Просвећен лучама Духа Светога, објаснио је Цркву Христову, одасвуд сабравши саборе верних.

Све у свему: Црквом = Богочовеком је казана сва тајна Бога и сва тајна човека, казана кроз Богочовека. И кроз то сва тајна свих Божјих светова. Речју: казана сва тајна Богочовека — Светајна. Јер у Њему, у Његовом Богочовечанском телу = Цркви, казана је Светајна свих светова: од Пресвете Тројице па до најмање бубице. И сви путеви њихови, и све истине њихове. И све то богонадахнуго и богомудро изражено за сва времена и за сву вечност у деветом члану светог Символа Вере: Верујем „у једну, свету, саборну и апостолску Цркву“. — И у том чудесном Богочовечанском бићу што се Црква зове, казана је сва истина и највеће и најмање тајне: од Свете Тројице до мајушне, али логосне и свете љубичице, и сваке најмање тварчице и бубице.

преко НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ – ДИВАН ЈЕ БОГ У СВЕТИМА СВОЈИМ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s