ДВА ВЕСЛА

Петар је чамцем, за скромну надокнаду, превозио путнике преко реке. Уђе тако једног дана у чамац неки човек, који је много журио, и одмах рече Петру:
– Пожурите, пожурите, идем на посао.
Путник спази да на једном веслу пише Молитва, а на другом Рад, па се силно зачуди и упита Петра:
– Шта ће вам ово?
– Да не заборавим, да се стално подсећам колико је важан рад и молитва.
– За рад у реду – сложи се путник.
– Сви ми радимо. Ето и ја сад идем на посао. Али молитва, коме још то треба?! То је само губљење времена.
– Кажете не треба? – и Петар извуче из воде весло на коме је писало Молитва па настави да весла само са једним веслом. Чамац се нагло успори и као да се вртео у месту. Никако да крене напред.
– Молим вас узмите и друго весло, већ касним на посао – рече путник.

Ето шта нам доноси рад без молитве. Да би се успешно пловило на узбурканом мору живота, морамо у рукама чврсто држати оба весла: Рад и Молитву.

преко Обнова српске духовности

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s