Прича о ружама

Угледавши је помислио је да је она његова од Бога дуго измољена љубав. Волео ју је свим срцем и свом душом својом. Најбоље како је умео. Када га је оставила, није разумео и није прихватио да је крај. Покушавао је да је задржи, поврати, поново бар на трен осети њену љубав…
Затим је одлучио да ћути. Нису помогле ни сузе ни свађе ни молбе за виђење. И даље је у срцу осећао љубав. За рођендан послао јој је црвене руже. За сваки њој значајан датум слао јој је по једну ружу. Никада јој није написао ни реч.
Када се удала, послао јој је букет ружа белих као одећа небеских Анђела. И писамце у коме је писало: „На многа лета!”
Често је обилазио манастире, тражио Бога и мир у светињама. Из сваке светиње слао јој је по једну ружу. Белу…
Године су пролазиле… Његово срце је и даље волело. Међутим, оно више није чезнуло за њом као женом, пољупцима… Осећала је душа душу. Љубав према њој од њега је направила Хришћанина. Ипак му је од Бога послана била…
Једног пролећа престала је добијати беле руже. Помислила је, можда се његова љубав охладила, можда је више нема… Крајем лета пут ју је навео у место у коме је он живео са својом породицом, женом и децом… У центру града видела је да је његово срце које ју је волело престало куцати…
Потражила је његов гроб, желећи да на њему посади ружу. Међутим на њему је бела као снег једна ружа расла и чекала њу да је помирише и убере…

преко PRICA O RUZAMA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s