„КАНДИЛО“ – Рада Јањушић Марић

Та дрхтава, незаборавна светлост
и игра сјенки домаћег кандила,
у дому вјерних божанску срећу
и мир по души, ко мелем разлива.

Тај дрхтај свјетлости ко сунчев зрачак
из мрачних дубина таму односи,
срце најтврђе у памук претвара,
по тијелу болном утјеху разноси.

Уз игру пламена уморна душа
спокоја нађе у једном трену,
Бога се сјети, па јој лагано,
побожне мисли из срца крену.

преко Rada Janjusic Maric