Листа за куповину намирница у продавници – прича о нашим потребама и шта колико вреди

Лујза Реден, слабо одевена дама са изразом губитника на свом лицу ушла је у продавницу намирница.
Пришла је власнику радње у најпонизнијем могућем маниру и питала га да ли би могао да јој наплати пар намирница.
Она је тихо објаснила да је њен муж тешко болестан и неспособан за рад, да имају седморо деце и да требају храну.

Џон Лонхаус, продавац, наругао јој се и затражио да одмах напусти радњу.
Показујући гестовима значај и потребе њене породице за храном она је рекла: „Молим вас господине. Донећу вам новац чим будем могла.“
Продавац јој је рекао да не може да јој да кредит, јер није имала отворен кредитни рачун код њега и нема гаранције да ће она то вратити.
Стојећи поред пулта, један од купаца је чуо разговор између ово двоје. Пришао им је и рекао да ће он платити за њу све што је потребно њеној породици.

Продавац је врло нерадо изустио дами: „Имате ли списак намирница“

Лујза је одговорила: „Да, господине“

„Уреду“ рекао је продавац, „ставите свој списак намирница на вагу, и колико год је тешка та твоја листа, даћу ти тај износ у намирницама које ће овај господин платити“

Лујза је окревала за тренутак са погнутом главом, а затим је посегнула за својом ташном, извадила комад папира из ње и брзо написала нешто на њему. Тада је пажљиво ставила комад папира на вагу и даље стојећи погнуте главе.

Очи продавца и купца поред су остале зачуђене када су видели како се вага нагло спустила до краја и остала доле само од тежине папира, као да је нешто много тешко стало на вагу.

Продавац је зурећи у вагу, полако се окренуо купцу поред и нерадо рекао: „Не могу да верујем у ово.“
Купац се осмехнуо а продавац је почео да ставља намирнице на други тас ваге. Међутим, вага никако није успостављала равнотежу између два таса и он је наставио да ставља све више и више намирница док скроз није прекрио вагу.
Продавац је стајао у пози крајње резигнираности. На крају, зграбио је парче папира са ваге са списком намирница, и погледао шта пише на њему са великим чуђењем.

То није била листа потребних намирница, већ молитва која каже: „Драги Боже, ти знаш моје потребе и предајем ти их у Твоје руке

Продавац јој је немо дао намирнице које је ставио на вагу и стајао је у тишини.

Лујза му се захвалила и напустила продавницу. Купац са стране му је пружио 50 долара за направљени рачун и рекао му: „То је вредело сваког цента. Само Господ зна колико молитва вреди“

преко Porodica – krst i snaga Pravoslavlja (Stefan Rajčić)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s