Прича о шољи за чај

Ушли су у продавницу: „Могу ли да погледам?”, упитао је супруг. „Још нисам видео такву шољу. Прекрасна је!”
Одједном шоља проговори: „Слушај, нисам ја увек била шоља за чај”, почела је своју причу. „Једном сам била глина. Мој ме господар тада узео и ваљао… месио, окретао… поново и поново… и поново.” Викала сам: „Остави ме на миру!” Али он се само насмешио и одговорио: „Не још.”
Затим ме ставио на грнчарски точак. „Одједном сам се вртела и вртела… и вртела… и вртела.” „Престани! Имам вртоглавицу!” – вриснула сам. Но, господар је само климнуо главом и рекао: „Не још!”
Након тога ме ставио у пећницу. Никада нисам осећала толику врућину. Питала сам се зашто жели да ме спали. Викала сам и куцала на врата пећнице. Могла сам га видети кроз отвор и могла сам читати с његових усана док је климао главом: „Не још.”
Напокон, врата су се отворила. Одахнула сам! Ставио ме на полицу. Почела сам се хладити. „Тако. То је већ боље,” рекла сам.
Но одједном ме почео четкати. И целу ме обојио. Испарења су била страшна. Мислила сам да ћу умрети: „Престани! Престани!”, преклињала сам га плачући. А он је поновно само климнуо, рекавши „Не још”.
Тада ме одједном вратио у пећницу. Но, не у ону прву, већ у двапут топлију. Била сам сигурна да ћу се угушити. Преклињала сам, молила, вриштала, плакала. Цело време сам га гледала кроз отвор како клима и говори: „Не још.”
Била сам уверена да нема никакве наде и да нећу успети. Била сам спремна да одустанем. Али врата су се отворила. Он ме узео и ставио на полицу. Након сат времена дао ми је огледало и рекао ми: „Погледај се.”
Погледала сам се… „Па, то нисам ја! То не могу бити ја! Па ја сам прекрасна!”
„Желим да знаш,” рекао је тада, “како сам знао да те боли док те месим и обликујем, али да сам те оставио онако, осушила би се. Знам да сам ти узроковао вртоглавицу док сам те вртео на точку, али да сам стао, здробила би се. Знам да је болело и да је било вруће и загушљиво у пећници, али да те нисам ставио онамо, сломила би се. Знам да су испарења била страшна кад сам те четкао и целу те обојио, али видиш, да то нисам учинио, никада не би очврснула. Не би било боје у твом животу. И да те нисам вратио у другу пећницу, не би дуго поживела, лако би се разбила. Сада, ти си завршени производ. Сада си оно што сам имао на уму кад сам с тобом почео.”

Непознати аутор
преко Priča o šalici za čaj

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s