Након дужег премишљања, одлучила сам се да објавим овај чланак. Нарочито, ако узмемо у обзир текст молитве Господње на црквенословенском језику:
„Отче наш
Отче наш, Иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја Твоје, да приидет Царствије Твоје; да будет воља Твоја јако на небеси и на земљи; хљеб наш насушни дажд нам днес и остави нам долги нашја јакоже и ми остављаем должником нашим; и не воведи нас во искушеније, но избави нас от лукаваго.“
Мене је овај чланак подстакао да промишљам о свакој речи молитве!
Верујем да сви знате молитву ОЧЕ НАШ, или бар вас већина.
Али, да ли сте знали да је наша црква (Православна – не знам за друге) у последње време променила молитву ОЧЕ НАШ на један врло погрешан и недопустив начин. И то у свим преводима молитве и у свим издањима. Тако да, јаве ми се људи који кажу: „Нисте у праву! Погледајте Нови Завет, превод Караџић и Даничић и тамо је исто као и свуда, а не како ви кажете!“ Да, али видите датум издања! У свим издањима последњих петнаестак година ОЧЕ НАШ је недопустиво промењен.
Даћу вам сада обе верзије молитве и кладим се да многи и неће приметити разлику, али и ако је примете неће је сматрати битном:
ОЧЕ НАШ КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА
НЕК СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ
НЕК ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ
НЕК БУДЕ ВОЉА ТВОЈА
КАКО НА НЕБУ ТАКО И НА ЗЕМЉИ
ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС
ПРАШТАЈ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА НАШИМ
НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ
НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГ
И нова варијанта:
ОЧЕ НАШ КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА
НЕК СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ
НЕК ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ
НЕК БУДЕ ВОЉА ТВОЈА
И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ
ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС
ПРАШТАЈ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА НАШИМ
НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ
НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГ
Да ли сте приметили разлику?
Сада уместо
КАКО НА НЕБУ ТАКО И НА ЗЕМЉИ
Стоји
И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ
Можда вам се чини да је разлика небитна, али…
Морамо анализирати значења одређених редова (молби Богу) да би вам било јасно.
ОЧЕ НАШ КОЈИ СИ НА НЕБЕСИНА
То је почетак и он је адреса коме се обраћамо. Видите да се не каже ни Боже, ни Боже мој, ни Боже наш, ни Славни, Непобедиви… Већ га ословљавамо са ОЧЕ. Колико је ту само топлине и љубави! Нема строгости како се често у цркви Бог представља. Заборављамо да смо са Богом блиски и да нас Он воли и да Га ми волимо.
И даље каже КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА. Значи за оца нашег (мог, твог) знамо да је на НЕБУ. (Што ће рећи да је и наше порекло оданде).
Значи није спорно да је БОГ (наш Отац), на НЕБУ.
Затим иду прве три молбе које се односе на својства Бога и шта му ми желимо да тако и остане (Иначе то су истовремено и три горња виша елемента сваког човека, али то није тема овог текста).
НЕК СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ
НЕК ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ
НЕК БУДЕ ВОЉА ТВОЈА
Значи желимо да му се и даље СВЕТИ ИМЕ на НЕБУ, да буде (дође) увек ЊЕГОВО ЦАРСТВО, и да буде ВОЉА ЊЕГОВА.
Сложићете се да је то на НЕБУ већ испуњено. Зато и иде стих где се молимо за његову ВОЉУ на крају (било би, на први поглед, логичније да иде редослед – ВОЉА па онда ЦАРСТВО, ЈЕР ОН СВОЈОМ ВОЉОМ И СТВАРА своје ЦАРСТВО) – јер се молимо за нешто што је створено.
Али даље, молимо се да савршенство Божије не буде само на НЕБУ већ и на ЗЕМЉИ. Зато и да ДОЂЕ његово ЦАРСТВО, ДА БУДЕ КАКО ЈЕ НА НЕБУ – ДА ТАКО БУДЕ И НА ЗЕМЉИ. И то је битан стих, после констатација (молитви) како је на НЕБУ, да буде и на ЗЕМЉИ.
КАКО НА НЕБУ ТАКО И НА ЗЕМЉИ
Јер по новом
И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ
Ми се молимо да на НЕБУ БУДЕ КАКО ЈЕ НА ЗЕМЉИ. А на Земљи знамо како је…
Зато, иако ова промена изгледа крајње невино и само као језички израз, што у неку руку и јесте, она уопште није наивна.
И заиста, не знам зашто је требало нешто мењати што се на првобитан начин користило хиљадама година? Који је следећи корак промене?
духовна оаза 
Поштована
Ако заиста верујеш, онда заиста и разумеш. У питању је само стил изражавања, који ничим не нарушава смисао. Можеш рећи: „Како је на небу нека тако буде и на земљи.“, што има потпуно исто значење као и: „И на земљи нека буде као што је на небу.“.
Хиљадама година је реч божија проповедана у складу са православљем на језику народа и прилагођено традицији тог народа (за разлику од нас римокатоличанство проповеда на латинском како би само свештенство знало тајну а народ био искоришћаван у незнању.), т.ј. код нас Срба то је био старословенски језик којим смо се изажавали, код Грка је то грчки и.т.д.. Са ширењем употребе новог говора (и заборављањем старог говора) створила се потреба да се проповед врши у складу са тим, новим говором али под истим православним принципима. Из тог разлога се мењао хиљадугодишњи начин изражавања, а битно у свему је да није промењен смисао као што сам и навео у упоредним примерима.
С братском љубављу поздрављам вас и подржавам да истрајете у вери.
Potpuno ste u pravu za svaku reč.
Podmuklo ili perfidno je to urađeno.
Molim vas da li možete objasniti i paralelu napraviti sa crkvenoslovenskom verzijom. Kažu da je ta najistinitija.
Нажалост, ја немам довољно теолошког знања, нити владам црквенословенским језиком да бих се могла упустити и детаљнију анализу. Зато и објављујем Ваш коментар, да ако неко зна – може да Вам објасни!
Da i nije od zloga, već, lukavoga!!! Sam kraj molitve su isto izmenili, što je nedopustivo.
Samo , pogrešno tumačenje . Značenje je isto, a i potpuno je nebitno , ja recimo molitvu nisam naučio ni odakle već me baka naučila malo pošto sam progovorio. Po meni greška je što se izostavlja, pritom mislim na obične ljude, poslednji deo molitve. Jako tvoje jest carstvo i sila i snaga vo vjeki. Ako se uopšte može bilo šta nazvati greškom u molitvi. Najvažnije da je iskrena smirena i iz duše. Tekst ne bi trebalo da bude opterećujuća stvaka niti breme već radost i ljubav koja iz srca izlazi i ide prema Bogu, koliko je moguće i u našoj moći slična onoj koju Bog nama šalje .