Поклон

Почетак приче иде далеко у прошлост, када је неки мушкарац казнио своју петогодишњу кћеркицу, јер је изгубила неку врло драгоцену ствар, а новаца је у оном времену било врло мало. Био је Божић. Следећег јутра је девојчица донела малу кутију на поклон и рекла: „Тата, то је за тебе!” Тати је било врло неугодно, а када је отворио кутију и видео, да унутра нема ничега, јако се наљутио. Кћеркицу је прекорио: „Ако нешто поклониш, очекује се да се у кутији нешто и нађе!!” Девојчица га је жалосно погледала и са сузним очима рекла: „Тата, али није празна. До врха сам је напунила пољупцима само за тебе” Тата је био ганут. Клекнуо је пред кћеркицу, јако је загрлио и замолио је за опроштај. До краја живота чувао је ту кутију поред кревета и увек, када се осећао изгубљено и очајно, узео је, отворио, и из ње узео један пољубац и сетио се љубави коју је кћерка имала за њега.

преко Обнова српске духовности

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s