Такав је био патријарх Павле

– Сећање некадашњег искушеника из манастира Дечани –

У време владике Павла искушенички је стаж био дуг. Никоме није давао благослов да се монаши пре него што одслужи војску. Зато што у оно време није било могуће монаху да у току служења војног рока држи монашко правило.
Био сам ученик завршног разреда Богословије (ванредно сам полагао разреде), и већ пет година искушеник у манастиру Дечани. Кад сам напунио 18 година, добио сам позив, јануара месеца 1974. године да идем на одслужење војног рока.
Дошао сам у Призрен код Владике да узмем благослов. Владичански двор се налазио у дивној старој згради из XIX века, у којој је некада био Руски конзулат. Многи ратови, оскудица и небрига власти, оставили су на здању дубоке трагове.
Пала је ноћ и Владика је рекао да ће ми унети кревет да спавам у кухињи, зато што је то била једина просторија у владичанском двору која се грејала.
Рекао сам да бих више волео да спавам на чардаку. Тако смо звали пространу горњу собу, велику салу за примања, типичну за старе призренске куће, која је са три стране имала прозоре и из које се улазило у остале собе. Ми ђаци смо лети највише волели ту да спавамо, зато што је била дивна хладовина. И за време највећих врућина било је на чардаку свеже и пријатно.
Али зими, кад снег веје кроз разбијена оканца на прозорима, а ветар витла по co6и и хладније је него напољу, чардак није месо где би неко пожелео да борави, али мене је било стид да спавам у топлој кухињи, кад владика спава у хладној соби.
Владика Павле није хтео да спутава мој слободу и пустио ме да одем на чардак. Те ноћи уочи Светог Саве било је неколико степени испод нуле, дувао је ледени ветар и уносио снег кроз поломљена прозорска окна.
Не знам да ли сам се у животу икад толико смрзао. Цвокотао сам и дрхтао целим телом. Ока нисам склопио. Кад, негде око тpи сата после поноћи, ето ти владике. Дошао на чардак и каже:
„Брате Миломире, сиђите доле.”
Како сам сишао одрвенелим ногама низ оне степенице ни сам не знам. Кухиња ми се учинила као најлепше место на свету. Близу шпорета био је намештен кревет који jе владика сам унео и распремио.
Заспао сам као беба. Ујутро ме благословио и испратио у војску. Такав је био наш владика Павле, потоњи патријарх Српски.

Из књиге Архимандрита Алексеја (Богићевића) „Сусрети са старцима”
приредила Радмила Мишев
преко Милица Јовановић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s