прича о четири свеће

Четири свеће су гореле полако. Била је тишина и могао се чути њихов разговор.

Прва свећа рече: “Ја сам МИР – људи ме не успевају сачувати, нема потребе да горим, мислим да ћу се угасити.“ И одмах се угасила.

Друга свећа рекла је: “Ја сам ВЕРА – нажалост, многи људи имају површну веру и ја их не занимам, нема смисла да горим и даље.“ Тек што је то изговорила, дунуо је лагани поветарац и угасио је.

Трећа свећа је жалосно проговорила: “Ја сам ЉУБАВ – немам више снаге, људи често заборављају на мене.“ И истог момента се угасила.

Недуго затим у собу је ушло дете. “Шта је ово?“, упитало је дете. “Требало је да горите до краја.“ И рекавши то, почело је плакати.

Тада се огласила четврта свећа: “Не бој се, док год ја горим, моћи ћемо да упалимо остале свеће. Ја сам НАДА…

преко „Будимо људи“. Патријарх Павле

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s