прича о четири свеће

Четири свеће су гореле полако. Била је тишина и могао се чути њихов разговор.

Прва свећа рече: “Ја сам МИР – људи ме не успевају сачувати, нема потребе да горим, мислим да ћу се угасити.“ И одмах се угасила.

Друга свећа рекла је: “Ја сам ВЕРА – нажалост, многи људи имају површну веру и ја их не занимам, нема смисла да горим и даље.“ Тек што је то изговорила, дунуо је лагани поветарац и угасио је.

Трећа свећа је жалосно проговорила: “Ја сам ЉУБАВ – немам више снаге, људи често заборављају на мене.“ И истог момента се угасила.

Недуго затим у собу је ушло дете. “Шта је ово?“, упитало је дете. “Требало је да горите до краја.“ И рекавши то, почело је плакати.

Тада се огласила четврта свећа: “Не бој се, док год ја горим, моћи ћемо да упалимо остале свеће. Ја сам НАДА…

преко „Будимо људи“. Патријарх Павле