Љубав…

Љубав међу половима

Таква треба да буде и љубав између младића и девојке, између мужа и жене, тј. таква треба да буде супружанска љубав. У свом правом облику љубав је стремљење душе ка души. Не тела ка телу, него баш душе ка души – наклоност срца која се заснива на складу двеју душа, и онда када људи једно у другом виде и налазе своју допуну.
Такво осећање је по својој природи способно не да се умањује, него да расте. То је осећање узајамног духовног стремљења, а оно душевно подржава и телесно стремљење мужа ка жени и жене ка мужу. Код светих Отаца могу се наћи дубока одређења супружанске љубави. Смисао тих одређења своди се на то да је таква љубав органско спајање две душе у једну душу, то је жеља и снага да се другоме предају све своје снаге, сва садржина своје душе и од другога узме све добро што он има. Таква љубав није осећај, страст, телесна наклоност. У њу улази неки елеменат разумности, унутрашње разборитости, која је кадра да трезвено оцењује човека, његове моралне особине. Права љубав је спремност предати себе, све своје снаге, у потпуности другоме. Управо тиме се одликује љубав када човек воли својом душом, свим силама своје душе. А ако је заљубљен, то говори о томе да је код њега узбуђен један страсни део душе. То је по правилу повезано са узбуђеношћу крви. Сви поступци, речи, размишљања код заљубљених изразито су осећајно обојени. Такви осећаји су производ тела. У пристрасној љубави не воли се човек, него осећај који он буди; љуби се опијеност, а човек се љуби као подлога те опијености. Занимљив је само предмет страсти, а не човек као личност. У том случају човек љуби само себе и тражи првенствено своју корист, своју насладу, своју срећу. Опасност такве љубави још је и у томе што она по правилу ствара лажни лик љубљене особе. Када се људи покренути страсном љубављу састану, и страст се задовољи, ум тад почне да осликава други лик те исте особе. Тај лик је такође лажан, пошто се клатно зањихало од једне лажи ка другој, то јест у почетку се тај лик идеализује, а затим се напротив јавља одвратност, па чак и осећање мржње. То је болест која је опасна зато што болесник жели да болује и болује до лудила. Од заражавања том болешћу нико није безбедан. И свети Оци кажу да кад се неко изненада тиме зарази погођен стрелом ђавола (или, како се то световно каже, стрелом Купидона), не треба очајавати, знајући да ми у себи носимо способност да се заражавамо сваковрсним страстима. Потребно је просто уложити све напоре у лечење…


Пријатељство

Постоји још једна врста љубави која се на грчком означава словом „филиа“ – другарство, пријатељство. Појам „друг“ повезан је с појмом другог „ја“. Човек као да види у другу самог себе, и прима га у област свог живота, тако да два различита живота као да се сједињују, сливају. По речима св. Јована Златоуста: „Онај који има друга, има другог себе.“ Значење друга може се видети у односу између друга и женика. Како каже Еванђеље: „Ко има невесту женик је, а друг жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову“ (Јн 3:29). Он настоји да учини све да се женик и невеста сједине. И брине се само за то да ту радост нико не поквари. По речима преп. Максима Исповедника: „Верни друг другову несрећу сматра својом и трпи заједно са њим, страдајући до смрти, баш као што са њим дели и радости.“

preko Духовна Градина

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s