САН МАЈКЕ БОЖИЈЕ (Цела књига)

МИ НЕМАМО СМЕЛОСТИ
због многих
својих сагрешења,
зато ти моли Онога
којега си родила,
Богородице Дјево,
јер много може
материнско мољење
код благога срца
Господа Исуса.
Не презри молбе
нас грешника,
Пречиста,
јер је милостив
и може спасти Он
који је био вољан
и да страда за нас.


НАЈОСНОВНИЈЕ О ВЕРИ

ХРИШЋАНСКА ВЕРА нас учи шта је Бог учинио за човеково спасење, а шат човек треба да учини да би спасење добио.
Циљ човековог живота на земљи је достизање блаженства у оном непролазном свету у близини Божјој и заједници са свима светима.
Тај циљ се остварује правом вером у Бога и животом по тој вери.
Бог људима објављује себе преко својих дела – п р е к о   в и д љ и в о г
с в е т а, а нарочито преко човековог р а з у м а,   с а в е с т и   и   с р ц а. То природно Божије откривење (објављивање) омогућава нам, дакле, да знамо о Богу и Његовом закону.
Да би могли правилно веровати и достојно поштовати Бога, људима је објављена Божија Реч.
Она је објављена преко Божијих изабраника, п р о р о к а, а нарочито
п р е к о   С и н а    Б о ж и ј е г, Господа Исуса Христа, и преко његових ученика, апостола.
Пророци и апостоли су, по упутству и надахнућу Светог Духа, написали низ свештених књига, које у себи садрже Божије натприродно откривење – објављивање људима. То је писана Реч Божија, Библија или С в е т о
п и с м о.
Свето писмо је подељењо на Стари и Нови завет. Књиге С т а р о г
з а в е т а написали су пророци, и оне садрже Божије објављивање људима до Христовог доласка на земљу. Књиге Н о в о г    з а в е т а написали су Христови ученици, апостоли, и оне садрже Реч Божију коју нам је објавио наш Господ, Исус Христос.
Осим писане Речи Божије постоји и учење вере (Божије откривење) које није записано у Светом писму, него је усмено предано од светих апостола. То усмено с в е т о    п р е д а њ е је у потпуној сагласности са Светим писмом, и за њега се зна од времена првих хришћана (2. Сол 2,15; 2. Тим
2,2). Најглавније истине Светог предања налазе се у Правилима апостолским Васељенских и помесних сабора Цркве, у Правилима светих отаца као и у црквеним богослужбеним књигама, песмама и молитвама.


ХРИШЋАНСКА ВЕРА је чврсто и непоколебљиво убеђење:
– да постоји Б о г – Створитељ и Промислитељ (владатељ, старатељ о свима створењима
– који нам је послао С и н а   С в о г, Господа Исуса Христа, и
– да је истинито и спасоносно оно што нам је Д у х о м   С в е т и м објављено у Божијем откривењу (објављивању).
Бога не можемо п о т п у н о познати – Он је недостижан за човечији разум, јер Он бесконачно превазилази људску моћ схватања.
Па ипак, м о ж е м о знати онолико колико нам је за спасење потребно, и колико нам то сам Бог показује и објављује:

– у Божијим делима у свету, тј.
– у поретку у свемиру и законима који у њему владају (Рим 1,19),
– у нашој души која осећа Бога, нарочито у   с а в е с т и  кроз коју нам говори глас Његов (Рим 2,14),
– а највише у Божијем откривењу (објављивању), и најпотпуније у Господу нашем Исусу Христу, Сину Божијем, који се ради тога и јавио на земљи – “Бога никад нико није видео…

Син Божији је дошао и дао нам разум да познајемо Истинитога“ – вели Свето писмо (1. Јн 4,2; 5,20).
Б О Г се уопште назива Оцем – Он је наш небески отац, који нас је створио и стара се о нама. Али Бог се назива О ц е м као прво лице Свете Тројице. Наиме, БОГ ЈЕ ЈЕДАН по суштини (бићу), а тројичан по лицима;
Бог ОТАЦ, Бог СИН и Бог СВЕТИ ДУХ.
Сва три божанска лица чине Тројицу ЈЕДНОБИТНУ и НЕРАЗДЕЉИВУ. Сва три лица су једнака међу собом и чине јединство.
Господ наш Исус Христос (Бог Син, друго лице Свете Тројице) је наш Спаситељ. Ради нас и ради нашег спасења примио је тело од Духа Светога и Пресвете Дјеве Марије и постао човек, једнак осталим људима у свему
о с и м    у    г р е х у. Он је истинити Бог и истинити човек – Б о г о ч о в е к. Ради нас Он је страдао и био распет на крсту, устао је из мртвих – васкрсао, и узнео се на небо; и поново ће доћи да суди живима и мртвима, и Његово царство биће в е ч н о.
Христос Спаситељ каже: „Ја и Отац смо једно… ко је видео мене, видео је Оца“ (Јн 10,30, 14,9).
Треће лице Свете Тројице, Д у х    С в е т и, назива се животворним зато што Он даје живот свим створењима, а особито духовни живот хришћанима. Својство Светога Духа је да он превечно исходи (излази) од Оца. Христос Спаситељ је то објавио рекавши: “Дух истине који од Оца исходи, сведочиће за мене“ (Јн 15,26). Свето писмо Старог и Новог завета је учење Светога Духа:
„Јер никад пророштво не би човечијом вољом, него су, Духом Светим ношени, свети људи говорили од Бога“ (2. Пет 1,21).
А свети апостол Павле вели:
“Говоримо Божију мудрост… а нама је Бог открио посредством Духа“ (1.Кор 2,7,10).
Хришћани добијају Духа Светог кроз Свете тајне и молитву. Благодаћу Божијом Дух Свети чисти човека од греха, освећује га и препорађа у нови духовни живот, учи га, крепи и теши.
ИСУС ХРИСТОС, Син Божији, дошао је на земљу и примио тело човечије (оваплотио се) ради сиасења људи – да би људску природу повређену грехом, обновио, сјединио с Богом, и људе спасао од греха, зла, проклетства и вечне смрти.
Господ Исус Христос је рођен од П р е с в е т е    Д ј е в е    М а р и ј е. Стога, Пресвету Дјеву назнвамо Бог-родицом увекдјевом (приснодјевом) зато што је и после натприродног рођења Христа Спаситеља, остала девојка. Својом моралном чистотом, светошћу и богатством врлина, а
особито добивеном божанском благодаћу, она је н а д в и с и л а сва створења и постала н а ј б л и ж а Богу.
МОЛИТВА је побожно управљање човековог ума и срца Богу Оцу нашем небеском, обраћање Господу с    в е р о м    и    н а д о м    у  Њега. Молитве некад остају неуслишене јер „греси ваши заклонише лице Божије од вас, да не чује“, вели пророк Исаија (Ис 59,2).
Хришћанска молитва садржи:
– п р о с л а в љ а њ е Бога због Његове вечне и недоступне славе,
– з а х в а л н о с т Богу за Његова доброчинства и за сваки дар који од Њега имамо,
– м о љ е њ е за благодат и помоћ Његову, за опроштење грехова, избаввљење од зла.
Треба се молити:
– с чврстом вером у Господа и непоколебљивим поуздаљем у Његово милосрђе,
– с истрајношћу, не престајући са молитвама ни онда кад нам изгледа да нас Господ није услишио.
Узносећи молитве Господу, ми се обраћамо и његовим светима као нашим з а с т у п н и ц и м а   пред Богом. Јер анђеле и светитеље поштујемо не као Бога, него као Божије угоднике и бића која су б л и з у   Б о г а, па им се у молитви обраћамо да се заузму за нас пред Богом. Славу и част узносимо, дакле, једино Богу а свете призивамо не као такве који би нам могли помоћи сопственом силом, него као прослављене пред Богом, који би нам измолили од Бога помоћ и милост Његову. Обично им се обраћамо речима:

„Молите се за нас грешне!“

У молитвама нарочито и најпре призивамо П р е с в е т у
Б о г о р о д и ц у, нашу највишу заступницу пред Божијим престолом.
Исто тако, поштујући и к о н е на којима су представљени ликови светих, ми се не клањамо иконама као материји, него Господу непосредно или преко Пресвете Богородице или светих, који су на иконама приказани.


СВЕТО ПИСМО је књига коју морамо имати и свакодневно је читати, јер то је Реч Божија, храна за твоју душу и основа вере! „Који год призове име Господње, спашће се“, али да би призвао мора веровати, а да би веровао мора чути. Чуј зато реч Истине, Еванђеље твога спасења!
Читај прво Нови завет и Псалме, молећи Бога да ти оспособи ум да разумеш. Немој се поколебати ако одмах не будеш све схватао. Јер, кад год будеш поново читао ту Књигу, увек ћеш у њој наћи оно што до тада ниси нашао (схватао), и биће ти све јасније. Управљај свој живот према науци Светога писма, Реч Христова тада ће ти увек доносити радост и мир!


СВАКОДНЕВНЕ МОЛИТВЕ

Слава Теби Боже наш, слава Теби.
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све спуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас (три пута).
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.
Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша;
Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.
Господе помилуј! (три пута)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.


Оче наш, молитва Господња је најважнија хришћанска молитва, коју је Господ Исус Христос дао Својим ученицима, учећи их како да се моле Богу:

ОЧЕ НАШ,
који си иа небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја
и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше,
као што и ми опраштамо
дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.


СИМВОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин!


М о л и т в а    и    п е с м а
ПРЕСВЕТОЈ БОГОМАЈЦИ

БОГОРОДИЦЕ ДЈЕВО, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа
Дастојно је ваистину
блаженом звати Тебе, Богородицу,
увек блажену и пренепорочну,
и Матер Бога нашега.
Часнију од херувима.
и славнију неупоредиво од серафима
Тебе што Бога Реч непорочно роди,
сушту Богородицу величамо.


САН ПРЕСВЕТЕ ВЛАДАТЕЉКЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ У ВИТЛЕЈЕМУ

ЈЕДНЕ НОЋИ у јудејском граду Витлејему пресвета Богородица је уснила страшан сан.
Пробудивши се, сва устрептала заплакала се. А кад јој Исус приступи, она му овако поче говорити:
– Мили Сине мој, још дрхтим од страха и не могу да дођем к себи, јер сам ноћас страшан сан уснила. Уставши плакала сам и јецала, па сам се помолила Господу Богу, Творцу неба и ѕемље да ме утеши, јер ми је срце још једнако немирно. Сва трептим и пуна сам зебњи.
У сну Те видех, Сине, како стојиш у мноштву народа и држиш лист пергамента исписан божанским заповестима Старог завета; а    и з н а д    њ и х су две заповести крупно написане:
„Љуби Господа Бога свога
свим срцем својим,
и свом душом својом,
и свим умом својим. “
Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова:
„Љуби ближњега свога
као самога себе.“
Одједном, појавише се неки наоружани људи, ухватише Те, а онај народ се разбежа. Затим Те изведоше пред суд… Твоју главу и тело облила је крв!
Тада јој Христос Спаситељ рече:
– Пресвета и преблагословена Мајко моја, обистиниће се то што си уснила – са мном ће се тако догодити.
Али ко год научи заповести које си видела исписане на оном листу, па отпочне да п о    њ и м а    и   ж и в и:
– да љуби Господа Бога Творца свега што постоји,
– да љуби своје ближње и
– да чини свако добро,
биће с п а с е н! Нечисти дух неће му у души обитавати. Буде ли до смртног часа свог и з в р ш а в а о ове заповести, носећи уза се часни крст, наредићу па ће му анђели примити душу и уселити је у Небеско царство.


САН ПРЕСВЕТЕ ВЛАДАТЕЉКЕ НАШЕ БОГОРОДИЦЕ НА ЈЕЛЕОНСКОЈ ГОРИ

КАД је пресвета Богородица боравила на Јелеонској гори, у сну јој се јави Господ наш Исус Христос, приђе јој и тихо рече:
– Спаваш ли, драга Мајко, или си будна?
Она се прену и веома узнемирена рече Исусу:
– Премили Сине мој, тек што сам заспала усних стравичан сан:
Као, Тебе, драго моје Дете, разапеше на крст у јудејском граду Јерусалиму, у време Понтијског Пилата.
Пазапеше те између два разбојника; лице и тело су Ти изубијани, израњављени и обливени крвљу.
И док тако на крсту висиш између двојице разбојника, гледам како Ти дадоше да пијеш жуч;
копљем Ти прободоше ребра а из ране потече крв и вода. Мало затим, сунце се помрачи, земља се поче трести и камење распадати, завеса у храму расцепи се одозго до доле. На земљи настаде тама од шестога часа па све до деветог…
Онда дођоше Јосиф из Ариматеје и Никодим, Твоји тајни ученици, па скинувши тело Твоје са крста увише га у чисто платно и положише у гроб.
Три дана лежао си у гробу, а кад освану трећи дан, Ти си устао из мртвих, сишао си у ад, и разваливши адска врата, извео си оданде Адама и Еву. И по целом свету разгласи се да си васкрсао!
По Твом васкрсењу сви народи долажаху к Теби да Ти се поклоне и да Те славе. А Ти седиш на царском престолу и све дарујеш неким необичним хлебом и вином. Као тело Своје држиш у руци тај хлеб и ломећи га раздајеш свету. Из Твог тела тече крв у чашу и све напаја. И чим се ко причести Крвљу Твојом и Телом Твојим, лице му се преобрази и постане светло као у анђела, који у златним хаљинама долазе и одводе га у небеско царство. А Ти си се узнео на небо и седиш са десне стране Бога Оца.
Христос јој на то рече:
– Пресвета Мајко моја, све што си уснила догодиће се са мном. Заиста ти кажем:
– ко поверује да сам ја Спаситељ света и свих народа,
– да је Тело Моје храна а Крв Моја право пиће,
– ако поверује да без тога двога не може добити спасење, тај ће заиста       б и т и    с п а с е н!
Ако, дакле, верује да у причешћу Светим хлебом и Светим вином прима Моје Тело и Моју Крв, па ако буде себе очистио од сваке нечистоте тела и духа, заиста ће н а с л е д и т и    Н е б е с к о    ц а р с т в о! Лице ће му бити светло, и његова одећа сјајна попут анђела у вечном царству. А на земљи несрећа неће никад боравити у његовом дому – душа ће му уживати мир. Анђео чувар ће га чувати од напрасне смрти, од злих људи и разбојника. Кад иде на суд, ако на Бога мисли и Богу се моли да га Он спасе, ако је неправедно осуђен биће спасен, а ако је крив па се покаје биће помилован а његов преступ опроштен.
И сваки који јутром и вечером смерно, искрено и топло з а м о л и    Б о г а О ц а за опроштај грехова, верујући да Моја Крв пере човека од греха, заиста биће миран навек и сачуван од сваке беде и невоље. Амин.


ИЗ ЖИВОТОПИСА ПРЕПОДОБНОГ СИСОЈА ВЕЛИКОГ

ВРЕМЕ његовог земаљског живота обухвата другу половину 4. и прве деценије 5. века. Одмалена је још заволео Бога, узео крст Његов и ревносно испуњавао Његову вољу. После смрти свога великог учитеља светог Антонија, настанио се на пустој гори у Египту, где је ислоснички живео. У љутим борбама против сатанских искушења побеђивао је Божијом помоћу. Тешким трудовима над самим собом, као и молитвом, стекао је велику кротост и смерност, и задобио толику Божију благодат (помоћ и силу Његову) да је многа чуда чинио, исцељивао болеснике, и у живот враћао умрле. Шездесет година се у пустињи подвизавао (са великим напорима ревновао у хришћанским врлинама) и био прави извор мудрих поука свим монасима и световним људима који су долазили да од њега затраже савет.
„Повери себе Богу“ поучавао је овај богонадахнути отац, „Њему препусти своју бригу. Јер ма какво искушење да се догоди човеку, он треба да говори себи: ово ме је снашло због мојих грехова.
А кад му се што добро догоди, он треба да себи каже: догодило ми се по Божијем промислу“
(Промисао Божији је Божије одржавање света, старање о свету и управљање њиме.)
„Молитвом и искреним кајањем приближи се Богу и наћи ћеш мир и у овом животу и у оном будућем“ говорио је.
Једном су га овако упитали: “Ако се падне у грех, да ли је довољна једна година за покајање?“
„Сурова је та реч“, одговори старац. „Значи – рекоше – потребно је шест месеци покајања?“ Старац одговори: „Много је“. Тада поново питаху: „Можда би требало четрдесет дана за кајање?“ „И то је много“, одговори старац па додаде: “Верујем у милосрђе Господа-човекољубца – ако се човек покаје искрено, свом душом, Бог ће му и за три дана примити покајање.“
Један опет упита авву Сисоја (авва значи отац): „Шта да чиним оче, јер падох у грех?“ „Устани, чедо, и спашћеш се“, одговори старац. На то онај рече: „Али пошто устадох, падох поново!“
„Поново устани“, узврати старац. Тада човек упита: „Па докле ћу тако падати и устајати?“ А старац му одговори: „Док ти не дође крај, и затекне те или у добру или у злу. Стога треба стално себе исправљаши, да 6и те у томе и смрт затекла.“
Неки монах, кога је увредио његов сабрат, дође к авви Сисоју па му све исприча и рече: „Желим да му се осветим!“ Старац му на то предложи: „Хајде да се помолимо Богу.“ И док су се молили, свети старац у својој молитви рече и ово: „Господе, одсад нам није потребно Твоје старање, сами ћемо се светити за себе!“ Кад је онај монах чуо ове речи, поклони се пред старцем и искрено обећа: „Нећу се више препирати са својим сабратом. Опрости ми, оче!“ Тако авва Сисоје поучи монаха.
„Смерност се задобија кад се извежбаш да сваког човека признаш бољим од себе“ говорио је преподобни Сисоје.
Неки се опет жалио авви Сисоју како не може да упамти прочитане речи Светог писма, да би их могао поновити у разговору са људима. „То и није неопходно“, одговори му авва Сисоје.
„Потребно је живеши њима, па ћеш их онда из душе и срца износити“
Преподобни отац Сисоје се упокојио око 429. године, у својој дубокој старости. Успомену на њега Црква слави 6/19. јула. Његовим молитвама нека се и ми удостојимо благодати Господа Исуса Христа, коме нека је слава сада и увек. Амин.


МОЛИТВА ПРЕПОДОБНОМ СИСОЈУ ВЕЛИКОМ!

КЛАЊАМ СЕ пред тобом, преблажени Светитељу, који си Божијом благодаћу задобио велику моћ да можеш одгонити нечисте силе. Прослављам те јер си, постом и молитвом Богу, стекао милост Његову, и примио дар Светога Духа да болесне исцељујеш и из мртвих подижеш. Клањам ти се као праведнику Божијем, и од свег срца те молим: заузми се пред Богом за мене, и у овој борби сачувај ме од немила удеса и од сваког смртоносног оружја. Од Бога си стекао благодат и велику моћ па ме стави под своје окриље – помоли се за мене Господу да ми подари снагу и силу, да сатрем непријатеље.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Нада је моја Отац,
прибежиште моје Син,
заштита моја Дух Свети,
Тројице Света, слава Ти!


СПАСОНОСНЕ ВРЛИНЕ:
– ЧВРСТИНА ВЕРЕ
– ЧИСТОТА ДУШЕ
– ЧЕСТИТОСТ ЖИВОТА

преко САН МАЈКЕ БОЖИЈЕ  (Цела књига)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s