Драги моји пријатељи, пре неки дан добих мејлом текст под насловом „Заборављено Завештање владике Николаја“, па га желим поделити са вама:

Брује тихо звучна звона, Јављајући мио глас: Уз славопој са амвона, Христос себи зове нас. Мило небо славом блиста, Анђели су свили хор; Све прославља Бога – Христа Сав се ори рајски двор.

– Да ли је свет, старче, некада би бољи? – Није био бољи, али су људи некада имали простодушност и добро размишљање. Данас људи на све гледају са лукавством, јер све мере умом. Европски дух је донео много зла. Тај дух је оно што сакати људе.