размишљања пред Божић « cy3a

Нервира ме сва та фама око седокосог брадатог чике у црвеном оделу који дели поклоне деци која су била добра. Таква врста условљавања не приличи хришћанима.
(Ја не морам славити западну нову годину, али итекако морам размишљати шта да радим са децом да их не би уплашиле петарде.
Ја не морам веровати у деда мраза али мојој деци морам објаснити ко је тај чика у црвеном оделу са којим се сликају у вртићу и који им код таје на послу даје пакетиће. Ја им не причам да ће добити пакетиће само ако буду добре, јер ће оне свакако добити пакетиће. Оне од маме и таје не добијају поклон за западну нову годину, већ за Божић.
Живимо у овом окружењу и колико год ми сметале неке ствари ја их променити не могу. Могу и морам се прилагодити и своју децу научити да живе у том и таквом свету!)

Божић је дан када нам је Господ дао највреднији поклон – тог дана родио се Исус Христос. Зар не би онда на првом месту требало ставити духовне дарове, а материјалне по могућности и потреби?! Зар није вредније провести дан са неким ко је болестан, спремити ручак за некога ко нема, насмејати неко тужно лице… А то смо сви заборавили!

Цела та западна комерцијализација свега довела је до удаљавања људи, до дехуманизације целог друштва, до урушавања комплетног система вредности. Заборавили смо шта значи бити ЧОВЕК! Било би добро да се овог Божића мало подсетимо и покушамо га пронаћи у дубинама нашег срца. Јер, знамо да Бог се крије у срцу, а човек је створен по лику Божијем, па бисмо нашавши Бога у срцу пронашли и човека. Након успешно окончане потраге (која у суштини никада не престаје) треба тог човека ставити као главног глумца на позорници нашег живота. Онда ће нам сваки дечији осмех измамити осмех, а не питања “зашто ми се смеје”, “шта ми мисли”, “шта се крије иза тог осмеха”… Онда ћемо човеку у невољи пружати руку, а не хватати се за телефон да то сликамо или снимимо… Онда ћемо схватити колико је мало потребно да човек буде срећан… Онда ћемо научити да слушамо другог и да разумемо шта нам говори, као што је сплавар Васудева слушао: “у свим врлинама сплавара била је једна од највећих: што је као мало ко умео да слуша свог саговорника. Иако не би проговорио ни словца, саговорник би осетио да Васудева упија његове речи мирно, отворено трудећи се да не губи ниједну, да није нестрпљив и да то казивање не жели ни да хвали нити да куди, већ само слуша. Сидарта је био свестан каква је срећа поверавати се таквом слушаоцу, полагати сопствени живот, сопствена трагања и патње у његово срце.” – Херман Хесе (“Сидарта”)…

Овог Божића ће многи људи бити сами. Ако већ не можемо отићи код (свих) њих, можемо се помолити Господу за њих, можемо их позвати телефоном и учинити бар нешто да им тог дана унесемо радост у кућу која ће се уселити у њихова срца.
Будимо људи, а не нељуди“, говорио је патријарх Павле. Будимо овог Божића бар мало више људи него обично!

преко размишљања пред Божић « cy3a

2 мишљења на „размишљања пред Божић « cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s