Грешили смо, и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажњени смо. Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.

1. Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту? 2. А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту; 3. Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог,…

Бог се јави, браћо и сестре! Свети Јован Богу се молио у јудејској пустињи постио невернике вери обраћао на Јордану реци крштавао!

Дође монах из пустиње међу људе, и донесе један завежљај. То беше грумен дијаманта завијен у лист смоков, увео. И држаше монах завежљај у руци, а својим дрхтавим гласом описиваше нађени грумен дијаманта, што беше у листу смоковим, увелом:

Драги моји пријатељи, пре неки дан добих мејлом текст под насловом „Заборављено Завештање владике Николаја“, па га желим поделити са вама:

Брује тихо звучна звона, Јављајући мио глас: Уз славопој са амвона, Христос себи зове нас. Мило небо славом блиста, Анђели су свили хор; Све прославља Бога – Христа Сав се ори рајски двор.

– Да ли је свет, старче, некада би бољи? – Није био бољи, али су људи некада имали простодушност и добро размишљање. Данас људи на све гледају са лукавством, јер све мере умом. Европски дух је донео много зла. Тај дух је оно што сакати људе.

БЕОГРАД, попут Јерусалима, има своју Вија Долороса (Пут суза) којом су као Христ на путу ка Голготи, вековима корачали мученици и свеци. Ова каменита стаза данас је заборављена, осим међу ретким познаваоцима историје и чуварима предања, као што је протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, професор Богословског факултета.

У Божићној ноћи са пастирима је седео дечак, сироче, из Витлејема. Радио је по кућама у Витлејему, носио дрва, чистио штале само за парче хлеба. Често је гладан чекао вече, када пастири своја стада враћају у близину градских бедема. Грејао се поред њихове ватре. Пастири су му давали млека и делили са њим своју оскудну…

Боље је за бебу, уколико мајка није физички онемогућена у томе, да је храни природно, мајчиним млеком. Ово схватање је сада знатно присутније у медицини; међутим, ја такође говорим о духовној страни храњења. Боље је за дете да оно чиме се храни, од чега he бити саздано његово тело, буде енергија људске личности пуне љубави…