размишљања једног православца

Налетех пре извесног времена на Интернету на дискусију поводом цитирања поуке неког светог Оца: „Престани да осуђујеш друге. – Сви ми водимо наше сопствене ратове. Немаш појма кроз шта други пролазе, као што ни они немају појма кроз шта ти пролазиш…“. Наводим део те дискусије:

„Код нас Срба сам приметио да смо веома арогантан, отресит и недопустив народ. Арогантан по томе што сви верују да су најпаметнији и не прихватају поуке других било да су им те поуке на духовну корист или не, отресит јер не дамо себи до знања ништа као да смо урођени са не овоземаљским знањем и недопустив јер не желимо да попустимо другом било да је он у праву или не. Мислим да сев док се не решимо тога нема нам спаса и пропадаћемо као и до сада!“


„Добро је патријарх Павле говорио…треба сваког човека саслушати ако знамо да то што нам он или она говори није на духовну штету. Могу ти рећи да сам причао са много Православних људи са различитих континената, различитих националности и етничких група и приметио сам да смо ми далеко од оног истинског Православља за које су мученици крв проливали и за које су нас свети оци учили. Код нас на тренду је изгледа оно што би светогорски старци рекли екуменистичка љубав у којој се заборавља суштина истине а љубави без истине нити истине без љубави нема а то многи заборављају. Друго причати о Богу и сусрести се са њиме није исто а многи наши много воле да причају о Богу а ако случајно делиш другачије мишљење наљуте се и желе да се аргументишу итд значи не видимо баш ту истинску веру и љубав у пракси а то је веома опасно и може да нас одведе на странпутицу врло лако.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s