мали подсетник за исповест

Ево дивног подсетника за исповест, што ће нам сигурно доћи у току поста. Хвала брату Стефану Рајчићу, који уређује страницу Живот у Христу – Život u Hristu. Срећан и Богом благословен почетак поста, да га искористимо на духовно узрастање.


ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА

(На исповести није лако сетити се свега. Ђаво нас тада смућује и заборавом и стидом и мрзовољом и поспаношћу и разним другим начинима. Зато је најбоље своје грехе записивати и спремити се за ову свету тајну. Пред духовником слободно извадити списак и прочитати све што је написано. Ако сте приликом припреме изгубљени, ето примера исповести савременом Хришћанина. Ја се уз благослов свог духовника већ 2 деценије спремам уз помоћ овог примера. Наравно не треба само преписивати са списка већ се сетити конкретних ствари и догађаја, не кривећи никог и не оправдавати себе!)

+++++++

Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, због привезаности за земаљско.

Заборављам о краткоћи живота, о томе, да сам ја овде, на земљи на испитивању и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечан живот. Примећујем у себи одсуство страха Божијега, бојазни од греха. Грешим често, непрестано, и то ме не узнемирава. Тешим се тиме, што сви тако живе. Немам суза покајања, немам муке покајне.

Понекад се не молим, а кад се молим, то бива кратко, без пажње, расејано. У разним случајевима живота ретко прибегавам Богу с молитвом за помоћ, за уразумљење.

У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што би по здрављу могао ићи и других узрока нема који би ми ометали одлазак у цркву. На богослужење често закашњавам и стижем већ на средину богослужења. У цркви присуствујем, а не молим се, лутам у мислима по разним предметима.

Ретко се кад молим за умрле сроднике, познанике. За живе такође ретко се молим и ретко дајем имена у цркву за помињање.

Тврд сам на прилоге за цркву и за сиротињу.дуго нисам примећивао у себи, а сада почињем да се присећам, премда и с немарношћу, да почињем придавати већи значај новцу, и то неприметно продире у моје срце и ја постајем тврдица чак и за добре циљеве.

Мало придајем важности постовима и често их нарушавам, поготову среду и петак.

Врло често осуђујем друге, чак их понекад клеветам, на себе се пак не жалим и себе увек оправдавам.

Нетрпељив сам, тврдоглав. Често се гневим, раздражујем се и у кући, и на страни. Исмевам друге, па чак и старије.

Лако се вређам и памтим увреде, носим их у срцу своме, а сам хоћу да мени опраштају, да се не срде на мене.

Понекад говорим неистине или полуистину, лажем.

Завист понекад продире у моје срце и појављује се злурадост.

Бивало је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе (=крао), овим или оним путем.

Понекад сам се опијао. Пушим. Користим и дрогу.

Нисам често посећивао болне, нисам помагао потребитима.

Нечисте мисли и жеље продирале су у моје срце, прљале ме. (Осим мисли блудних, била су и дела: онанија, блуд, прељуба, содомија). При првом искушењу готов сам био да поклизнем, сагрешим, и само Господ није допустио да то учиним.

Жаљење, роптање на Бога, на људе појављивале су се по некад у тешким случајевима, и сви су изгледали криви, само не ја. (Често псујем, па чак и највеће светиње. Говорим срамотне речи).

Падао сам у униније, чамотињу, тугомору и приближавао се очајању. Само ме је Господ спасио од тако опасног стања душе.

Сумње су се прикрадале у душу и нисам се борио са њима, нисам вапио ка Господу, да би их Господ развејао, уразумио ме; подавао им се и оправдавао њима моја нарушавања захтева Мајке–Цркве.

Примећивао сам у себи жељу да се похвалим, да покажем себе с боље стране; ко се критички и неблагонаклоно односио према мени, сматрао сам га својим непријатељем и истом мером сам му враћао; ко ме је хвалио, ласкао ми, тога сам сматрао пријатељем и хвалио га.

У разним видовима појављује се у мени гордост, а смирења је тако мало.

Упорност сматрам за чврстоћу карактера, заборављајући, да је упорност последица скривене гордости.

Лако нарушавам заповести Божије, идем на компромисе са злом и тако је у мени мало борбе са самим собом, брижљиво избегавам ту борбу и идем по линији мањег отпора, премда ту појаву код других радо критикујем.

На задобијању врлина, означених у Блаженствима, не трудим се. Уопште мало радим на умножавању талента дарованог ми од Бога.

Удобност живота, угађање мојим греховним навикама привлачи ме, а то, да се царство Божије постиже трудом, борбом, плаши ме лењивог и спорог.

Неуздржан у јелу и пићу, наслађивао сам се укусном храном, по лакомости до преједања и презасићености.

Много времена сам проводио у пустим и празним разговорима, шалама, смеху, осуђивању, сплеткама.

Биоскоп, позориште, телевизија… много ми узимају времена и учвршћују ме у греху.

Ценећи своје спокојство, мало, врло мало сам се бринуо за душу своје деце; нисам се борио са њиховим каприцима; нисам им уливао сазнања греха; неопходности страха Божијег.

Са задовољством сам читао новине, пусте романе, књиге које изазивају сумњу; избегавао сам да читам религиозно моралну литературу.

Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, према њиховим поукама, призивима да се мисли о спасењу душе, да се иде уским путем. Често, и због њихове немарности према пастви.

Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.

Без праве љубави према Богу, према људима, живим као грешни егоиста и погинућу ако ме Господ, Спаситељ мој не спасе.

Сав сам земаљски, сав грехован премда душа моја и тежи Богу и тугује због мог ропства греху и ђаволу.

Све земаљско мени је драго, блиско и пријатно, а други свет, духовни, вечни живот, припремање за њега, блаженство праведних мучење грешних, мало утичу на моју душу, далеко су од мог срца и сазнања. У том односу у мени се примећује неко безосећање оно што се на црквеном језику назива окамењеним неосећањем.

Кајем се за све, свима праштам, било на кога да сам љут или у завади, и молим мога Спаситеља да ми опрости да ме подигне из блата где лежим да очисти од нечистоте греховне и спасе ме.

Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојом гресима, мојим страстима, пошто увек падам али увек се не дижем.

Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова. Много сам и заборавио, погружен у таштину живота.

И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке, намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једнамисао иједна жеља испуњава моје срце: да их сваки читалац прими к срцу са оним жаром са којима су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање, и са тим и кроз то – вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.

преко О посту и причешћу – све на једном месту

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s