– Старче, како човек може да зна да ли је Богоугодно оно што чини?
– Човек има о томе унутрашње обавештење.
– Да ли му је довољно сопствено обавештење, или му је потребно сведочење других!
– Ја говорим о некоме ко има здраву савест. Не говорим о ономе чија је савест наопака. Здрава савест исправно обавештава човека. Тада човек осећа сигурност, наду и са смирењем говори: “Нисам ја за рај, ја сам за пакао, али верујем да ме љубав и милосрђе Божије неће напустити.” Осећа то јер води духовну борбу. Не седи скрштених руку, на миру са својим помислима говорећи: “Бог ће ме спасити”. А савест је нешто, страшно! Не постоји веће мучење, већи пакао, него када пече савест. И не постоји страшнији и немилосрднији црв од црва савести. Они ће у паклу да пате за векове векова зато што ће их мучити мисао о томе да су изгубили добра рајска, током овог малог низа година земаљског живота, иако и оне беху пуне гриже савести и мучења. Ни страдања тамо неће бити награђена и то ће бити још једно мучење.
Старац Пајсије Светогорац
преко Поуке старца Пајсија светогорца | Парохија Свете Тројице, Ротердам – црква Свете Тројице, Ротердам
духовна оаза 