Кад се човеку догоди да згреши – а нажалост, дешава се често – заједно с осталим горким мислима долази и ова: «Зашто? Шта ми је све то требало?» И вероватно је управо она јака и корисна као својеврсна вакцина против наредних грехова. Јер, истина, врло често не грешимо само због неког заиста озбиљног, ватреног искушења.…

Почео је Велики Божићни пост. У том духу објављујемо занимљив текст из живота монаха Калиста, како је постао монах и аскета кроз пост и молитву. Његово сведочанство је драгоцено јер га је у пост и монаштво увео лично и директно велики српски светитељ свети владика Николај Велимировић Жички.

Ој Србијо небројено гробље, Срби браћо заробљено робље, Ево мене да се вама јавим, Из овога света небескога, У светлости Христа спаситеља, У сијању небеске Србије.

– Старче, како човек може да зна да ли је Богоугодно оно што чини? – Човек има о томе унутрашње обавештење. – Да ли му је довољно сопствено обавештење, или му је потребно сведочење других! – Ја говорим о некоме ко има здраву савест. Не говорим о ономе чија је савест наопака. Здрава савест исправно…

Помаже Бог У сусрет великих празника по календарском реду, почиње период крсних слава. Свима који се спремају да прославе своју крсну славу или дан заштитника своје породице, желим срећну и Богом – благословену славу. Хтео бих у овом парохијском писму да вас подсетим на неколико информација, које ће можда бити корисне онима који тек почињу…

Један је човек нашао орловско јаје и ставио га под кокош. Орлић се излегао кад и пилићи и одрастао је са њима. Орао је читавог живота радио исто што и кокошке у дворишту, мислећи да је једна од њих. Кљуцао је наоколо у потрази за бубама и глистама, кокодакао и лепршао крилима, уздижући се тек…

Праведни, дуготрепељиви и многомилостиви Боже, Ти си из љубави допустио ова моја страдања. Ти нас рањаваш, али и лечиш ране, Ти нас обараш и Ти нас подижеш; Ти кажњаваш своја чеда, али их смрти не предајеш. Оче небесни, као пример трпљења дао си нам Сина Твога љубљенога, да сви следимо Његов пример.

СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО Ово су моје опроштајне речи које приносим времену што следи, можда ће неком рану да залечи неког ће другог љуто да увреди Зовем се Јохан, Немац по рођењу, од оца Ханса и мајке Грете наша је кућа знана по чувењу, у раскоши живех к’о једино дете. Наследих фабрике, силна имања, непрегледне шуме…

Некако ми ова прича о војнику Јозефу Шулцу иде после предавања професора Др Милоша Весин, јер представља прави пример „милостивог Самарјанина“ који људе види Боголикима, како би и требало: „Немачки војник Јозеф Шулц је 20. јула 1941. године у Смедеревској Паланци одбио да стреља шумадијске родољубе и отишао у смрт заједно са њима. * * *

Милошћу Божијом, мој брат у Христу послао ми је линк ка аудио запису овог предавања, које вреди саслушати, јер у данашње време јако нам је важно да знамо одговор зашто смо све даљи једни од других. Али, не само саслушати, него поразмислити, преиспитати себе и своје срце и покушати променити себе: