Uranak 27. oktobar – crtica | Beograd202

Аутор текста, Дејан Грујић, као да је прочитао моје мисли… зато и копирам…

„Од данас почиње сезона слава у Србији. Света Петка, Свети Лука, Митровдан, Никољдан, па све до Светог Јована ређају се славе једна за другом, сваке недеље по једна, таман да се одморимо од преједања и напијања. Нажалост, али тако је. Славе су, уместо породичног празника, постале место бахатог сатирања хране и пића и доказивања материјалног статуса домаћина.
Уместо да се у миру и тишини слави светац заштитник породице, почело се са измештањем овог узвишеног чина у кафане, уз обавезну трескаву музику, тоалете које више подсећају на моду играчица у неком ноћном клубу, раздрљене кошуље, флекаве кравате, зајапурена лица и све то обавезно овековечено дигиталним апаратом а затим јавно објављено на Фејсбуку.

О обележјима српске славе нема ни говора, ни помена. Срећна слава домаћине, и нека ти слава буде свећа, жито, колач и вино.Нека ти у госте долазе они које нећеш позивати него ће се сами сетити да је теби слава. Са њима подели који залог хране и гутљај пића, уз топло и срдачно разговарање. Разиђите се како људима доликује, без тумарања и пијаног подврискивања у касне ноћне сате. Нека свима који славе буде срећно и берићетно а онима који одлазе у госте пријатно и величанствено.“

преко Uranak 27. oktobar – crtica | Beograd202

3 мишљења на „Uranak 27. oktobar – crtica | Beograd202

  1. Потпуно се слажем.Али чињеница је да црква скоро да не покушава да просвети вјернике.Просто,сами свештеници „иду низ длаку“ и повлађују вјерницима и никако да се побуне,макар усмено,односно да поразговарају са оним који слави и да га упуте како треба а како не треба славити.Па чак и не доћи да освете воду и кућу,ако ће то допринијети да се „домаћин“ освијести и призове Богу и памети.А онда и сами вјерници треба својим личним примјером да покажу како треба славити на прави начин,па и да не спреме гозбу „за цијелу дивизију“,него да заиста прославе у миру,па макар их послије тога оговарао цио комшилук.

    • Управо тако… Све се своди на „обичајно православље“, а мало ту има праве вере… Људима је најмање битна молитва, молитвени разговор са Господом и светитељем кога прослављају… Нико ни не размишља зашто се уопште тог дана и окупљају…
      Нека би нам Господ дао мудрости, вере, наде, снаге у љубави, да ми будемо добри хришћани, па да светлимо својим примером…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s