Молитва усамљенога

Хтео бих да волим, Господе.
Сам сам, а хтео бих да нас је двоје.
Говорим, а нема никог да ме слуша.
Живим, а нема никог да узбере мој живот.
Зашто сам толико богат,
кад немам кога да обогатим?
Хтео бих да волим, Господе.

— Чуј ме сине!
Умири се – она коју тражиш
на путу је к теби.
Чекај да она покрај тебе прође.
Твоје срце створио сам за њено.
Њено срце створио сам за твоје.
Чувај себе за њу
као што и она чува себе за тебе.
Ја вас чувам једно за друго.

Нема више начина на које се може волети;
волети увек, у ствари, значи
оставити себе и поћи другима…
Волети – значи
заборавити себе ради другог,
умрети за себе
да би се живело за другог,
Волети, понекад је то болно јер,
запамти добро:
волети значи
распињати себе за другог.

преузето из: Православни мисионар, број 4/79, стр.155

„Хришћанин увек треба да се радује. Радост је сведочанство његове вере. Радујте се, чеда моја, радујте се и онда кад паднете у велика и тешка искушења…“ (Старац Никон Оптински)

преко Фрушкогорски манастири-бисери српске духовности-Ortodox monasteries

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s