БРАК

Прва је истина: Христос је глава свакоме човеку. А друга је као и прва: човек је глава жени. Јер је жена постала од човека, али не силом човековом него Божјом. Преко човека Бог Христос је глава жени. Органски, и духовно, човек и жена су једно биће, људско биће: човек и човечица. Само заједно, они су живот од Бога и Богом. И једно и друго су од Бога.
Отуда толика зависност једног од другог? Као тела од главе и главе од тела. Човек је глава жени, уколико он сам има главу. А глава човеку је Христос. Значи: човек је глава жени Христом и по Христу. Нема ли Христа за своју главу, човек је и пред женом и пред Богом и пред светом – безглаво биће.
Једино прави човек, нормалан човек, потпун човек и јесте глава жени. А такав је само Христов човек. Жена је од тела човекова. Ако то тело нема главе, онда тешко и жени и човеку, јер представљају двоједну трупину без главе. Какво наказно, ненормално и страшилно биће!

Ова троједна истина: христос је глава човеку; човек је глава жени; Бог је глава Христу – сачињава основну благовест новозаветну.

У браку муж и жена постају једно тело, и у исто време једна душа, ако је за њих брак светиња, и они живе свето и побожно, по светом Еванђељу.

„Није човек од жене, него жена од човека. И није човек саздан жене, ради него жена човека ради“. Другим речима: боголика жена од боголиког човека, богочежњива жена од богочежњивог човека.

Прељуба разједињује, јер је сва од несветости, од сладострашћа, од ненормалне употребе пола. Постоји ли прељуба, нема богозданог и богообећаног светог јединства двојице брачника.

Прељуба је дело које разорава свето јединство брачника, и самим тим раскида Богом установљено јединство између мужа и жене.

Престану ли муж и жена гледати на свој брак као на светињу еванђелску, у којој треба да остваре божански циљ свога живота, онда настају несугласице, распре, раздвајање.

Зашто је покајање главни домаћин у сваком хришћанском дому:
оно свакога враћа на пут добра, супружнике – на пут светиње брачне.

Бескрајна је човекова одговорност пред женом, јер је он њен узор и вођ и путовођ. Али и женина пред човеком, јер боголика одговара боголиком. И опет: безгранична је њихова заједничка одговорност пред Богом, јер су обоје саздани ради Бога Логоса, Господа Христа, који је њихов крајњи циљ и смисао њиховог постојања: јер се све кроза Њ и за Њ сазда.

Њихов је живот свети живот; јер је брак света тајна од дана венчања па до краја живота. Својом светом и освећујућом силом ова света тајна, при потребној еванђелској ревности супружника, освећује све њихове односе: и супружанске, и родитељске, и породичне и друштвене.

Ништа у браку не сме постати идол, па ни деца.

И браку је циљ што и човеку као личности, што и жени као личности: да сав живот њихов буде свето и ревносно служење Богу, богослужење.

преко АЗБУЧНИК БОГОЧОВЕЧНИХ МИСЛИ АВЕ ЈУСТИНА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s