Крсна Слава

Српска Слава

Српска Слава, као домаће празновање Светитеља – заштитиника породице, несумњиво је настала заслугом Светог Саве Српског и Његових директних наследника, када су потиснути остаци паганства и старозаветне крвне жртве и жртвене гозбе код цркава. Преношење ових гозби у част Светитеља у домове и наредба да свештеници иду по кућама и благосиљају свечарске гозбе, сигурни су почеци данашње Славе.
Њеном утврђивању и развијању у снажан црквено – народни обред могао је допринети вишевековни тешки период турске владавине, када су многи манастири и парохијске цркве, којих по селима и иначе није било довољно, остали без свештеника и запустели, а Богослужења вршена само по појединим манастирима и варошким црквама. Тада је Слава као домаћа жртва Богу у част Светитељу приношена у кругу породице, заменила раније заједничко празновање код цркава.

За своје заступнике и молитвенике пред Господом, Срби су најчешће узимали Мајку Божју или неког другог Светитеља на чији су дан крштени (примили хришћанство). Од дана прихватања Славе, Срби су се свим силама залагали да тај дан што свечаније прославе. Слава се преносила с колена на колено, са оца на сина и није се гасила ни у најтежим тренуцима наше историје. Србин је славио Славу у рову, у логору и ма где био и под било каквим околностима се нашао.

Многи наши људи се хвале данас како и даље славе Славу, али на жалост, те „Славе“ се претварају у најобичније гозбе уз обиље хране. У већини српских кућа у иностранству нема славске иконе, нема кандила, не меси се колач, не прави се славско жито, не пали се славска свећа. Из тог разлога је овај мали приручник који описује све потребне радње да би Слава била достојно прослављена у складу са нашим старим обичајима.

Припреме уочи Славе

Неколико дана пре Славе, домаћин треба да позове свештеника да му у дому освети Славску Водицу.

За Освећење Водице треба припремити:
· чинију са чистом водом
· босиљак
· тамјан
· кадионицу
· свећу
· списак живих чланова породице
· списак умрлих чланова породице

На источном зиду собе у коме се обавља освећење водице треба да буде славска икона, а испред иконе упаљено кандило. Чину освећења водице треба да присуствују сви чланови породице који су се тог тренутка затекли у кући.

Освећење водице је врло важан чин, јер се кроз водо-освећење силаском Духа Светог, освећује породични дом као и сви њени чланови. Освећена водица се чува како би с њом домаћица замесила Славски Колач.

Славски Колач се меси уочи Славе и представља нашу жртву Богу што смо се кроз страдање Господа Нашег Исуса Христа спасли од пропасти због наших грехова.

Славски колач се припрема на следећи начин:

Рано ујутру се издроби око 30 грама пивског квасца у један мањи суд, налије се млаким млеком, разбију се грудвице и дода соли и брашна те се направи ретко тесто. Суд са квасцем се стави на не сувише топло место. Док квасац кисне, просеје се 1.5 килограма брашна, стави се у суд за мешење и добро загреје поред штедњака. У други суд се ставе четири жуманца, четири кашике шећера, парче маслаца, ускисли квасац, па се све то заједно добро измеша и наструже се кора од лимуна. Затим се додаје по мало загрејано брашно и тесто се меси уз доливање млаког млека и Освећене Водице, док се не замеси као за сваку питу од таквог теста. Кад тесто почне да се одваја од суда и по њему почну да искачу клобуци, значи да је довољно рађено. Да би тесто било још боље, на штедњаку се растопи 100 грама маслаца и за време мешења додаје у тесто, при чему се квасе и руке и наставља мешење. Ако се тесто овако меси, колач ће бити много влажнији и укуснији. Затим се тесто прекрије чистим столњаком и остави на топло место да укисне.Тесто је готово кад напуни суд. Онда се изручи у суд за печење и пусти да укисне.

Изглед самог колача зависи од умешности домаћице. Колач се прави у облику округлог хлеба. Важно је да колач буде прекрштен, тј. да има шару у облику крста и да буде опточен венцем од уплетених плетеница које се нарежу малим ножем. Украси самог колача се праве од киселог теста, па треба замесити тесто без јаја и млека. Украси од теста се праве тако да одражавају све оно што се жели у кући: птице, које представљају здравље и весеље; грозд, да би виноград доброродио; буренце, да би у кући било свега у изобиљу, а најважнији је украс печата са знаком као нa слици:

У средини колача се забоде парче освећеног босиљка. Сваки украс на колачу има своје место и значење. Цео колач се премаже жуманцетом, а украси се остављају белим. Колач се ставља у пећницу и пажљиво пече. Добро испечен колач се извади из пећнице и суда за печење и постави на тањир у коме ће бити извршено благосиљање славског колача.

Колач се може месити постан, ако Слава падне у посне дане. Меси се исто као и мрсан, само без млека, јаја и маслаца.

Славско жито је такође важно обележје Славе. Спрема се из захвалности Богу за све земаљске плодове које нам Господ даје, у спомен Светитеља кога славимо, као и за покој душе наших умрлих сродника.

Жито се спрема за сваку Славу, јер се оно не припрема за покој душе Светитеља кога славимо (сви Светитељи су живи), већ за покој душе наших умрлих сродника (у знак сећања на њихово постојање).

Славско жито се припрема на следећи начин:

Жито доброг квалитета се пажљиво отреби, па се на два дана пред Славу увече потопи у хладну воду и остави да преноћи. Изјутра, потопљену пшеницу, у истој води, ставити на штедњак и кувати. За време кувања избегавати доливање воде, сем када је то нужно. Такође треба избегавати мешање жита. Пшеница лако загори па је стога треба кувати на тихој ватри. Кувану пшеницу скинути са штедњака, ставити на цедиљку и испирати све док не нестане бела скрама са ње, а зрневље не постане чисто и бело. Пшеницу треба пустити да добро окапље од воде. Већи сто застрти чистим столњаком па по њему распоредити пшеницу да не дође зрно преко зрна. Преко тога ставити други сув столњак. Оставити пшеницу да преноћи, а сутра дан рано изјутра је самлети на добро опраној машини за месо.

На килограм пшенице одмерити килограм шећера и килограм самлевених ораха. Спремити такође и ванилин шећер којим ће се жито засути одозго. Кристални шећер и орах равномерно додавати у жито и добро месити рукама. Треба узети стаклени тањир, који се нарочито за ову прилику користи, па на њему поставити жито у облику великог хлеба. Одозго посути равномерно слој самлевених бадема или ораха, па преко тога посути ванилин шећер. Најзад, узме се чист салвет, стави се преко шећера, па се дланом добро утапка како не би спао. Уколико се жито украшава, најбоље је употребити обарен и ољустен бадем којим се направи венац око жита и разни други украси.

Славска свећа треба да је од чистог воска, чиме представља нашу најчистију и наискренију жртву Богу. Славска свећа је симбол жеље и тежње свечара:

· Да упозна светлост живота Господа Бога и Његовог Сина Исуса Христа.

· Да Светлост Божја просветли разум њихов, осветли и оснажи врлине у њима и упути их да време на земљи проведу у беспрекорном хришћанском животу.

· Да хришћанска љубав запламти у њиховим душама, као што пламти и пламен њихове Славске свеће.

Црно вино је такође један важан чинилац. Преливањем вином пресеченог колача значи да смо Христовом крвљу очишћени од грехова својих.

Тамјан се користи за кађење и означава нашу молитву која треба да потиче из чистог срца како би Господу била пријатна и драга, као што је нама пријатан и драг мирис тамјана, којим се кади.

Зејтин нам је потребан за прислуживање кандила и представља такође нашу жртву Богу.

Важно је нагласити да све ово треба набавити и припремити уочи Славе. Домаћица треба сама да умеси Славски колач и припреми Славско жито, јер то треба да буде њена жртва и благодарност Богу за сва доброчинства која им даје.

Увече, уочи Славе, треба сви чланови породице на челу са домаћином, да се помоле Богу, очитају Оче нас, Богородице Дјево и отпевају тропар Светитељу коме је Слава посвећена.

На дан славе

Ако се колач сече у Цркви

Кућа од раног јутра треба да буде у најбољем реду, а домаћин и остала чељад што чистије и што уредније одевена. Домаћин са децом треба да пође у Цркву. У Цркви свештеник благосиља Славски колач, кољиво (жито) и вино (које домаћин понесе са собом), молећи Бога да прими принесену жртву у спомен Светитељу који се слави.

Онда узме колач, сече га са доње стране унакрст, а затим га са свечаром (домаћином) окреће певајући следеће три песме:

1. Свети мученици, иже добрије, страдалчевствовавши и вјенчавсивсја, молитесја ко Господу, помиловатисја душам нашим.

(Свети мученици, који сте се добро борили и венце стекли, молите се Господу да се смилује на душе наше.)

2. Слава Тебје Христе Боже, апостолов похвало, мучеников радованије, иже проповјед Тројице јединосушнаја.

(Слава Теби Христе Боже, апостолска похвало, мученика радовање, чија је проповед Тројица јединосушна.)

3. Исаије ликуј, Дјева имје во чревје, и роди Сина Емануила, Бога же и человјека; Восток имја Јему, Јегоже величајушће, Дјеву ублажајем.

(Исаије ликуј, Дјева заче и роди Сина Емануила, Бога и човека; Исток Му је име; Њега величајући Дјеву блажену прослављамо.)

Затим преломе колач на пола и држећи сваки своју половину састављају га. Љубећи колач свештеник говори:

„Христос посредје нас.“(Христос између нас)

Свечар љуби Славски колач и одговара:

„И јест и будет.“ (И јесте и биће)

Ово чине три пута.

Кад домаћин донесе колач кући, тад запали свећу, окади је, а затим окади икону, себе, укућане и госте и сви се помоле Господу и своме Светитељу, као што су и уочи Славе радили. После молитве, домаћину и члановима породице се честита Слава.

Ако се колач сече у кући

Сто са Славском свећом треба наместити пред Славском Иконом. На столу, мало напред, стоји Славска свећа, са леве стране постави се Славски колач, са десне Славско кољиво (жито), у средини чаша са црним вином, уз колач и нож, тамјан и хартија на којој су исписана имена свих чланова породице, да би их свештеник у молитви споменуо, и припремљена кадионица.

Кад свештеник дође у дом свог парохијана, улазећи поздравља га Јеванђељским речима: „Мир дому овоме и онима који живе у њему!“ На овај поздрав, домаћин одговара: „Амин, Боже дај!“

Обред освећења је исти као и у Цркви.

Шта још треба знати о Слави

Ако постоје материјалне могућности може се припремити и славски ручак да се угосте рођаци, пријатељи и суседи, а са њима и чланови породице. За време ручка обично се наздравља и диже се здравица. Увек се мора позвати на умереност, јер ово није никаква гозба, већ Српска Слава.

Међутим, ако се нема материјалних могућности за припрему славског ручка, не сме се заборавити и Српска Слава, вршење славског обреда и молитва Богу за напредак и срећу свих чељади у дому који тога дана слави свог заштитиника.

Славу треба славити увек, ма у каквим се приликама човек налазио – у срећи или несрећи, у радости и у жалости, само треба разликовати битно од небитног – одвојити прослављање Светитеља од обичне гозбе, Славу од обичног весеља. И док Славску трпезу може припремити онај који има, а веселити се онај који није у жалости, дотле за Славску свећу, Славски колач, мало црног вина, кољива, тамјана и мало зејтина требало би да се у току године свако постара и спреми и да се кроз ту молитвену успомену одужи своме Светитељу.

Срби никада не треба да занемарују своју Славу. Православна вера их је кроз векове одржала и очувала, зато и они треба да чувају своју веру, не као обичај него као свесно убеђење. И треба увек да потврде народну истину:

    Где је Србин, ту је и Слава!

Поред породичних, домаћих Слава постоје и: Црквене Славе, сеоске или градске Славе, школске славе и слично.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s