Мајка и ћерка

– Кажи мени, слатка нано,
Је л’ од Бога тако дано,
Да нам овај живот пружа
Више трња него ружа?

Је ли тако Божја воља
Да нас прати свуд невоља?
Да живимо све у страху
И у сумњи и уздаху?
Кад ће ово време проћи?
Да л’ ће ипак боље доћи?
Душа ми је устрашена
Као тица уловљена.
Па кад си ме ти родила,
Охрабри ме, мајко мила.

– Не бој ми се, кћери моја,
Нек се стиша душа твоја.
Више трња – скупља ружа,
Тај ми наук живот пружа,
А невоље што су веће

То је лепше лице среће.
Голготска је горка стена
Двер на храму васкрсења.
Лек од страха и уздаха
Јест, и биће, вера јака.
Лек од сумње, кћери мила,
Од увек је нада била.
У веру се ти обуци

И штап наде држ’ у руци,
Па запевај, ти и нана:
„Нисмо саме, Бог је с нама!“

преко [svetosavlje] Duhovna Lira

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s